У Свечаној сали Градске куће у Новом Саду јуче у подне представљено је ново дело академика Дејана Медаковића, репрезентативна монографија „Света гора фрушкогорска”, у издању „Прометеја”. У њој је Медаковић објаснио зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једнако светом као Света Гора. У књизи је смештено огромно знање овог енциклопедисте о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима, као и њихова лепота виђена оком једног од наших највећих историчара уметности.
Ово је књига антологијског карактера по садржају, а пророчка по наслову, рекао је епископ Василије, наглашавајући да академик Медаковић припада плејади енциклопедиста 20. века којима је Бог дао послање да сведоче и у новом миленијуму о националним прегнућима и делима.
- Јужни Словени, а међу њима Срби особито, имали су у својој историји два круцијална тренутка. Први када су својим уморним, прљавим, скитским ногама загазили у топла мора и тако на Медитерану дошли у додир са две велике цивилизације, римском и византијском, и други када су се у великим миграцијама кретали ка срцу Европе, а то је управо оно што обележава и читав ауторски рад академика Дејана Медаковића - рекао је др Драшко Ређеп, и додао да нико као Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Према његовим речима, Медаковић је показао и доказао да је живот у фрушкогорским манастирима био истовремен са збивањима у европској култури и уметности: на здањима српских фрушкогорских манастира радили су многи познати европски архитекти, у њима су свој бивак нашли и Мушицки, Вук Стефановић Караџић, Лаза Костић и Вељко Петровић.