Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Београд захтева да Хрватска плати репарацију Србима за све губитке изазване делима геноцида
У завршном обраћању судијама Међународног суда правде у Хагу Саша Обрадовић, главни правни заступник Србије тражио је јуче од највишег суда УН да Хрватску прогласи одговорном за геноцид над Србима током и после операције „Олуја” у августу 1995. или алтернативно да пресуди да је Хрватска одговорна за кршење Конвенције о геноциду због завере, директног и јавног подстицања и покушаја да се почини геноцид, као и за саучесништво у геноциду над српском националном групом чији је највећи број припадника живео у Крајини.
Од суда је тражено и да констатује да је Хрватска прекршила Конвенцију, чији је потписник, непроцесуирањем починилаца геноцида.
Србија такође тражи да суд обавеже Хрватску да са листе државних празника уклони Дан хрватских бранитеља и Дан победе и домовинске захвалности који се славе 5. августа, јер је реч о „дану победе у геноцидној операцији ’Олујаֹ”.

Србија је захтевала и да се досуди да Хрватска плати репарацију Србима за све „штете и губитке изазване делима геноцида”, а да суму  суд одреди у наредној фази поступка. Поред тога, Загреб би, према захтеву Београда, требало да омогући Србима услове за безбедан повратак у своје домове.
Од суда је тражено и да се прогласи ненадлежним за део хрватске тужбе који се односи на дела почињена пре 27. априла 1992. када је Србија настала као држава.
Обрадовић је на крају излагања српског правног тима, које је трајало пуних шест сати, поновио да долазак пред Суд правде није био избор Србије, али да је она изнела озбиљно документовану контратужбу о злочинима Хрватске предвођене њеним председником Фрањом Туђманом, „творцем ’Олује’”. Он је изразио наду да ће суд бити у стању да направи разлику између реторике Загреба и висококвалитетних доказа Београда. У прилог том ставу, он је рекао и да се током расправе српски тим увек ослањао на сведочења под пуним именом док то није био случај са супротном страном.
Уз опаску да је за њега као и за све чланове српског тима рад на овом предмету био изузетно тежак због дубоке трагедије која стоји иза овог правног питања, Обрадовић је рекао да је баш због тога своје завршно излагање посветио жртвама злочина. На екрану се затим појавила фотографија Александре Стјеље. Ова, данас двадесетдвогодишња девојка, у време „Олује” имала је свега три године. У избегличком конвоју су убијени њени отац и деда док је њена трудна мајка, повређена шрапнелима у истом нападу, преминула на порођају. Она и брат су такође повређени. 
„До августа прошле године хрватски правни тим би вероватно рекао да су то учинили авиони босанских Срба, али се у међувремену појавио чланак господина Марија Верхаса који садржи листу акција хрватских ваздушних снага у оепарацији ’Олуја’. Из писма које је хрватска агентица упутила суду прошлог септембра следи потврда да су акцију у којој је уништена Александрина породица спровеле хрватске снаге”, казао је Обрадовић.
Како је додао, синови бивших југословенских политичара из 90-их нису били међу избеглицама: „Они су уживали у предностима које су им, кроз корумпирану власт, омогућили њихови родитељи. Овај случај треба посматрати као упозорење свим политичарима и свим народима како могу бити трагичне последице уколико прате диктаторе и идеје екстремног национализма”, нагласио је Обрадовић. Он се позабавио и различитим подацима о броју несталих лица из Хрватске које је тим Загреба износио пре расправе и током суђења До почетка расправе њихов број је био 865, а од прошле недеље 1868:
„Ко су ти други на листи? Срби из Хрватске? Према њиховим презименима одговор би био да. Ко представља тај остатак од хиљаду ако је заступник Хрватске заборавио да спомене њихову судбину пред Судом УН? Коначно, ко их је убио? Хрватска када?”. Обрадовић је истакао и да је Влада Србије потпуно свесна свог задатка у процесу тражења несталих лица, без обзира на њихову националност и етничко порекло.
Велики део излагања правног тима Београда, пре свега професора Вилијама Шабаса и Вејна Џордаша, био је посвећен даљем доказивању основаности српске противтужбе.
Професор Шабас се посебно бавио улогом некадашњег хрватског председника Фрање Туђмана па би, у Шабасовом случају, ова расправа заиста могла да се назове суђењем Туђману, као што је то и најавио на њеном почетку у интервју за „Политику”. Шабасово излагање је на моменте имали и неку духовиту димензију па је тако приметио да је Туђман говорећи о „канцерогеним Србима” можда мислио на здравствене проблеме. Запитао је зашто хрватски заступници у свом излагању тако слабо спомињу Туђмана сем кад оптужује српски тим да ствари вади из контекста или, одговарајући на оптужбе о Туђмановом антисемитизму, кажу да су неки од његових најбољих пријатеља били Јевреји. 
„Али, с обзиром на то да је пажња српског тима усредсређена на личну улогу председника Туђмана који је имао главну улогу у планирању и извршењу ’Олује’, са својим провокативним и контроверзним политичким погледима, расистичким ставовимапрема Србима, Јеврејима и муслиманима и симпатијама за екстремистичке организације с фашистичким коренима, могло се и очекивати да ће Хрватска пружити неку врсту објашњења и можда чак и одбрану свог председника”, објаснио је Шабас и додао да ипак то није одбрана каква би се могла очекивати будући да је први пут председник државе толико критикован пред судом.
Он је навео и депешу из америчке амбасаде у Загребу од 11. децембра 1995. године према којој је Туђман једном америчком конгресмену рекао да би било „немогуће да се Срби врате у места где су њихове породице вековима живеле”. Шабас се бавио и променом демографске слике Крајине после 1991. године. Убиства тамошњих Срба, како је рекао, довољна су потврда намере хрватских лидера да физички уништи српско становништво Крајине, у целини или делимично. Хрватска, како је рекао, није оспорила извештај УН из фебруара 1996, у коме стоји да је током „Олује” убијено 911 људи.
Према речима Вејна Џордаша, Хрватска је понудила „карикатуралну причу о распаду Југославије и генези насиља која почиње са зликовцем, као у филмовима о Џејмсу Бонду, у лику (председника Србије Слободана) Милошевића који, окружен сарадницима – (Војиславом) Шешељем и другима – распирује ватру екстремног српског национализма са ужасним геноцидним последицама”.
Проблем је што је Хрватска из те приче уклонила сваки траг Туђмановог „отровног режима”. Хрватска, како оцењује, тражи од највишег суда УН да занемари да су Туђман и његов режим „ескалирали насиље, подстакли пламенове етничке мржње и охрабриле хрватске снаге да прогоне српске цивиле”. Туђман би, да је поживео, уверен је Џордаш, био оптужен за ратне злочине.
Овај заступник Србије је закључио и да је Туђман сам желео и изазвао страшни рат како би установио независну Хрватску коју је очајнички желео. У прилог томе он је цитирао изјаву бившег министра унутрашњих послова Хрватске Јосипа Бољковца да су „1991. били нападнути Срби и Југославија, не Хрватска” те да је Туђман желео рат по сваку цену.
Студенти хашког Правног факултета прате спор између Србије и Хрватске
Спор који се пред Међународним судом правде води између Србије и Хрватске изазива и интересовање стручне јавности. То не треба да чуди јер је ово тек други процес пред овим судом УН од његовог оснивања 1945. године (први је био између БиХ и Србије 2006. године) у коме се расправља о тужбама држава за геноцид.
Зато је сучељавању аргумената Београда и Загреба током протеклих месец дана готово редовно присуствовало више правника и професора права. У претходна два дана међу публиком су били студенти међународног права са хашког Правног факултета на којем предаје и члан српског правног тима Вилијам Шабас, један од најугледнијих светских стручњака за питање геноцида. Како су нам рекли ови студенти за њих је боравак у суду изузетно корисна практична настава, а кажу да их је посебно занимало излагање српског тима због чега су се и одлучили да присуствују завршници расправе.
Јелена Церовина, Политика