Милошевићев режим није желео да дозволи демонстрације, па је полиција блокирала прилазе Тргу и од јутра почела да потискује демонстранте, користи палице, сузавац и водене топове.
Лидери опозиције су се пред налетом полиције склонили у Народно позориште, а са терасе тог здања Драшковић је демонстрантима издао команду "Јуриш!"
Тада су почели жестоки, вишечасовни сукоби на улицама Београда.
У хаосу су погинули су матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Милиновић је код "Лондона" погођен из ватреног оружја када је полиција отворила ватру ка групи демонстраната, док је Косовић страдао бежећи од
демонстраната после пада са висине од пет метара код "Београђанке".
Центар града био је опустошен, а у сукобима демонстраната и полиције је повређено је 114 особа - 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи, међу којима и Драшковић.
Тог дана је полиција насилно забранила рад Радија Б92 и цензурисала телевизију Студио Б. Милошевићев захтев за забрану због "пристрасног извештавања и узнемиравања јавности", спровео је министар полиције Радмило Богдановић.
Увече су улице биле потпуно пусте, полиција је током ноћи хапсила на десетине демонстраната, а "мир" су чували тенкови, које је режим извео на улице у вечерњим часовима.
"Девети март" ипак није завршен те ноћи.
Студенти су се организовали и 10. марта су се окупили на Теразијском платоу где су уз подршку грађана поред оставки челника и уредника државне телевизије, затражили и оставку министра полиције, ослобађање свих ухапшених и омогућавање
рада Б92 и Студија Б.
Дан касније, на Ушћу је СПС организовао контра-митинг са ког је функционер те странке Душан Матковић позвао окупљене пензионере да "крену на Теразије да разјуре срамоту Србије". Студенти су током митинга називани "усташама" и "хулиганима". Студенти су наставили са даноноћним протестима и својом "плишаном револуцијом" све до 14. марта, када су сви њихови захтеви прихваћени.
Усвојене су оставке Митевића и Богдановића, смењени су уредници ТВ Београд, Б92 и Студио Б су наставили са радом, а ослобођени су сви ухапшени.
И данас се полемише о томе да ли би било рата у СФРЈ да је 9. март "успео" и да је тада свргнут Милошевићев режим. Међутим, очигледно да за рушење режима тог дана, али и у годинама које су долазиле, није било снаге, наводи Б92.
Од краја деведесетих датум обележава само СПО, а како је ове године "пао" у предизборној кампањи, та странка је одлучила да га прослави дан раније.
Данас
Погледајте видео записе
Коментар Славка Будихне у Дневнику 2 ТВ Београд, 16. фебруар 1991.
и
9. март 1991.