Петар Петровић Његош постаје жртва једног од услова постављених за приближавање Србије ЕУ - промене свести код Срба, коју су својевремно затражили немачки званичници, коментарише "Глас Русије".

Откада је Берлин, без оклевања, поставио седам услова за даље приближавање Србије ЕУ, међу којима је био и онај да Срби морају да промене своју свест, процес "преумљавања" попримио је хистеричне размере.

Тако је тужитељка Хашког трибунала утврдила да је Петар Петровић Његош "ратнохушкачки писац који је заговарао геноцид"?!

Она је, практично, и Његошеве поклонике који рецитују његове стихове такође оптужила за исто злодело. Из тога произлази да би "Горски вијенац" могао да буде поистовећен са Хитлеровим "Мајн камфом", а сваки Његошев читалац, који наглас прозбори неки његов стих, био би такође проглашен злочинцем!

На такав суморни закључак наводи најсвежији случај из хашке суднице са суђења Радовану Караџићу, где је тужитељка Густавсон опширно цитирала стихове из "Горског вијенца" у којем се, према њеном мишљењу, "позива на етничко чишћење".

Она је тиме Његоша представила као инспиратора, а Радована Караџића, који је рецитовао Његошеве стихове, као извршиоца злочина - упозорава "Глас Русије".

То је само логичан наставак покушаја промене свести и целокупне српске историје, који је почео тврдњом западних историчара да је Гаврило Принцип био гнусни атентатор...

Ако се настави пасивно посматрање таквих стремљења, готово је извесно да ће на клупи Хашког трибунала да заврше и Карађорђе због "прекорачења дозвољене самоодбране", као и Милош Обилић због "недозвољеног поседовања хладног оружја".

Можда ће једино Вук Бранковић бити постхумно предложен за Нобелову награду за мир због показане толеранције према људима друге вере и нације.

Међутим, иако се на први поглед такав развој догађаја може да учини донекле духовитим, стварност је далеко озбиљнија, јер се у Србији синтагма "о потреби промене свести" чује све чешће.