Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Зими, када је мало већа хладноћа, могу да се десе промрзлине на неким деловима тела. Када су мање промрзлине или када захвате мањи део тела, обично није ништа опасно, али понекад промрзлине могу значајно да угозе здравље.
Кроз одговоре можемо нешто више да научимо о промрзлинама и заштити се на време.
Који делови тела имају највећу вероватноћу да добију промрзлине?
Промрзлине се дешавају када сте изложени екстремној хладноћи. Највероватније ћете добити промрзлине на незаштићеним деловима тела и деловима тела са мањим протоком крви.
То су обично прсти, нос, уши, образи и брада. Када сте на хладноћи, ваше тело покушава да сачува топлоту. Онда је организам приморан да више крви “чува” за срце и плућа, “јер сматра да је то најважније”. Проток крви се онда смањује према екстремитетима као што су прсти. На тај начин, кожа и ткиво примају мање крви и мање топлоте и више је вероватно да ће се ти делови тела први смрзнути.
Да ли морате да будете изложени сат времена екстремној хладноћи да бисте добили промрзлине?
Можете да добијете промрзлине веома брзо ако је довољно хладно. Већина случајева промрзлина догађа се када су људи изложени дуже времена ниским температурама. Када је температура испод нула степени Целзијусових (укључујући субјективни осећај), гола кожа може да се замрзне за пет минута.

На температурама између -20 и -69 степени, кожа може да се смрзне за минут. Ако је температура испод -70 степени, промрзлине се могу добити и за само 30 секунди.
Када дува хладан ветар а кожа је влажна, могу да се добију промрзлине, чак и ако је температура ваздуха изнад нуле. Стручњаци ову појаву тумаче тиме што се на кожи ствара субјективни осећај као да је температура испод нуле.
Како лечити промрзлине?
Добар начин за лечење је да потопите део тела који је промрзао у топлу воду. Температура треба да буде пријатна на додир, али не врућа. Ако можете да ставите руку у воду и држите је 30 секунди а да не осећате бол, онда је температура у реду. Несмрзнуте делове тела који су били изложени хладноћи потопите око 30 минута у воду док кожа не постане мекана и флексибилна. Врућа вода или хладна и било какво нагло грејање - могу да нанесу повреде. Код промрзлина помажу и лекови против болова.
После било каквог смрзавања, потражите помоћ лекара.
Шта радити ако мислите да имате промрзлине?
Ако мислите да имате промрзлине, прво треба да уђете у топлу просторију а затим потражите медицинску помоћ. Треба скинути било какву влажну или залеђену одећу са смрзнутих делова тела. Водити рачуна при скидању да се не оштети кожа и не дирати никако пликове. Испијање топлог чаја или других топлих напитака може да помогне.
Немојте да ходате на промрзлим прстима или стопалима осим ако баш морате. Не трљајте и не масирајте захваћене површине, јер то би могло изазвати више штете. Ако можете, потопите промрзле делове тела у топлу воду. Немојте да седете преблизу ватри или извору суве топлоте зато што је промрзла кожа утрнула и може просто лако да се „спали“ од врелине.
Мраз изазива кристале леда унутар тела?
Течности унутар промрзнутог ткива заправо се замрзну и тако настају промрзлине.
Замрзавање изазива опасне промене и оштећења у ћелијама које могу да буду трајне. Зато повреде од промрзлина могу да потрају дуго док не зарасту. Пликови се могу формирати дан после смрзавања (промрзлина) и могу да изазову инфекцију. После недељу дана на пликовима се створе красте и мртво ткиво које почиње да отпада. То може да потраје неколико недеља или чак месеци пре него што се види да ли је промрзло ткиво трајно оштећено.
Да ли се промрзли прсти морају ампутирати?
Већина промрзлина прође после правог третмана. Веома ретко је потребна ампутација, и то само у најекстремнијим случајевима.
Озбиљност промрзлина креће од површне коже ка дубини ткива. Са површинским повредама, имаћете неки оток, црвенило и пликове, али не и трајна оштећења. Само дубоке промрзлине утичу на мишиће, тетиве и кости и тек тада могу довести до ампутације.
Ампутација се предузима како се гангрена не би проширила на цело тело и угрозила живот.
Деца чешће добијају промрзлине од одраслих?
Тачно је да деца имају већу вероватноћу да добију промрзлине, јер губе топлоту из коже брже од одраслих. Она обично нису свесна опасности и имају веће шансе да остану напољу предуго, иако је веома хладно.
Требало би децу облачити слојевито, са не много припијеном одећом. И не заборавите - деци су неопходне изоловане чизме, капе, шалови и рукавице.
Драган Цветковић, Крстарица