Будући да се у Новом завету не наводи када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Васкрс. У прво време постојања хришћанске цркве, Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је називан Епифанија.
Божић је почео да се слави у Риму 354. године, према многим изворима, на дан када се претходно славило рођење римског божанства сунца, Сол Инвицтус.
Симболи Божића у код православних Срба су бадњак и чесница.
Божић је породични празник и обележава се у кући и у црквама. На Бадњи дан се на кућом огњишту пали храстово дрво - бадњак, који представља симбол светлости и топлоте која треба да греје и зближава укућане.
Под куће се по традицији посипао сламом да би се дочарао скромни амбијент стаје у Витлејему у којој се, по Библији, родио Христ.
Чесница, погача у коју се ставља новчић, меси се и ломи на Божић на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеном Христу, а верује се да срећа чека оног у чијем комаду буде новчић.
У православним црквама сутра ће се служити повечерја и палиће се бадњаци.
Божићу у православљу претходи четрдесетодневни пост; на тај дан трпеза може бити мрсна први пут.
Међусобно поздрављање је са "Христос се роди, а одговор "Ваистину се роди".
Кићење јелке као божићног дрвета применују верници који Божић славе 25. децембра. Данас веома раширен обичај у целом свету није био популаран све до средине 19. века, када се шири углавном под утицајем немачке традиције.
У православним срединама кићење јелке везано је за Нову годину, као што се и традиција Божић Бате, под идеолошким утицајем, кориговала у Деда Мраза у претворила у обичај везан за новогодишњу ноћ.
Бета