Хришћански празник посвећен Светом Николи Чудотворцу који је умро 19. децембра 343. године. Рођен је у никејском граду Патари и био је јединац богатих родитеља чије је имање разделио сиротињи. Духовни живот је започео у манастиру Нови Сион код стрица, Светог Николаја, епископа патарског. После смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру хришћанску, правду и милосрђе. Убрзо је постао архиепископ мириклијски.
Борећи се за хришћанску истину, на Првом васељенском сабору у Никеји 325. ударио је јеретика Арија, због чега је удаљен са Сабора и одстрањен из архијерејске службе, али су - после чудесног јављања Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице неколицини архијереја - те одлуке поништене.
У време прогона хришћана под царевима Валеријем Диоклетијаном (Valerius Diocetlianus) и Валеријем Максимијаном (Valerius Maximianus), доспео је у тамницу, али је и тамо наставио проповеди. Још за живота, сматран је светитељем. Заштитник је путника и најчешће је приказан као јахач на белом коњу.
Сахрањен је у Саборној цркви Мирликијске архиепископије, где су му мошти почивале све до турских освајања тих крајева.
Хришћани су његове мошти 1096. године пребацили у Бари, који је у то време припадао православним областима, где се налазе и данас.
Над његовим гробом је, међу осталим бројним чудесима оздрављења, враћен вид српском краљу Стефану Дечанском.
Свети Никола слови за заштитника путника, нарочито морепловаца, и то је, уз Ђурђевдан и Јовањдан, једна од најзаступљенијих слава код Срба.
Каже се "да пола Срба слави Никољдан, а друга половина им иде у госте".
Обичај је да деца уочи Никољдана ставе чизмицу на прозор, па ће им Свети Никола, ако су била добра, оставити дар.
Ауторска права Радио Оаза 2026