Великан српске књижевности, академик Матија Бећковић свечано је данас, испред храма посвећеног Светом цару Лазару и косовским мученицима у Андрићграду, открио споменик владики и великом црногорском песнику Петру Петровићу Његошу.
Скулптура Његоша, смештена на истоименом тргу, копија је споменика који се налазе у Београду и Подгорици. Председник Републике Српске Милорад Додик, који је уз идејног творца Андрићграда Емира Кустурицу најзаслужнији што је данас Његош у граду од камена, рекао је да споменик представља вечно сведочење о љубави према Његошу.
"Постављање споменика Његошу знак је незаборава. Он остаје вечно иза нас и наше идеје, иза Емира и свих људи који су дали свој допринос овом здању", истакао је председник Републике.
Велики српски песник Матија Бећковић пожелио је добродошлицу Његошу - господару у град у који је морао да дође.
"Добродошао господару у град који је саграђен да би ти имао где и код кога да дођеш. Овим се испунила жеља и твог духовног сина да се вратиш тамо одакле се некада давно отишао, а чини се да ниси никада ни одлазао", рекао је Бећковић.
Он је нагласио да је Његош дошао у град, који је Кустурица подигао у времену када су градови, мостови и споменици рушени... "Кустурица је од тих каменова, којима је и сам каменован, поново подизао улице, мостове, споменике, а међу њима је и твој трг и твој споменик", истакао је Бећковић.
Обраћајући се испред споменика Његошу, на истоименом тргу, Кустурица је рекао да је Његош појава која је изразила дух српске слободе, а постављање споменика је захвалница њему - духовном оцу и мислиоцу, који је своје животно дело стварао и као владика и као духовник.
Овој јединственој светковини, организованој поводом прославе обeлежавања 200 година од рођења владике Његоша, присуствовали су и председница Владе Српске Жељка Цвијановић, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко, министри Српске, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, председник Академије наука и уметности Српске Рајко Кузмановић, начелник општине Соколац Милован Бјелица, као и велики број званица и гостију из јавног, културног, вјерског и политичког живота Републике Српске и Србије. Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као "трагичног јунака косовске мисли", дело је вајара Сретена Стојановића.
Свечани чин откривања споменика владики Његошу и пратећи културно-уметнички програми изведени су у знаку броја 200, тако да је толики број чланова фолклорних ансамбала из Вишеграда, Новог Горажда, Фоче, Ужица и Крагујевца одиграо глуво Гламочко коло, а у небо је полетело 200 голубова и конфета.
Посебну пажњу великог броја посетилаца и поштовалаца Његошеве мисли, на централном тргу који од данас носи владикино име, привукао је наступ виолинисте Немање Радуловића, који је са својим оркестром виртуозно извео дела класика Паганинија и Вивалдија. У музичко-поетском делу програма наступио је и хор "Србадија" из Бијељине и Никола Пековић на хармоници.
Свечана церемонија откривања споменика владики, песнику, владару и мислиоцу Петру Петровићу Његошу у Андрићграду почела је данас у подне промоцијом сабраних дела Матије Бећковића у Андрићевом институту.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026