Српска православна црква прославиће сутра Сабор Светог архангела Михаила - Аранђеловдан.
Празник, који је у црквеном календару уписан црвеним словом и увек се обележава 21. новембра по новом календару, спомен је на једног од анђела који су се, према предању, са војском свих анђела супротставили силама зла.
Свети архангел Михаило, симбол борбе против зла и сила небеска која прихвата душе умрлих мерећи им добра и зла дела, слика се на иконама и фрескама као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
Од давнина су људи празновали анђеле Божје, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их сматрали боговима и створитељима света. На 4-5 година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор и својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела.
У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је овај празник архистратига Михаила у новембру јер је то, уствари девети месец од месеца марта који се сматра тренутком стварања света. Узет је због девет анђелских чинова који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је ових девет чинова у књизи “О небесној Јерархији”.