Једна од најаутентичнијих фигура југословенског рока, фронтмен култног бенда ЕКВ Милан Младеновић умро је 5. новембра пре 19 година од рака панкреаса. О значају овог рок великана који је преминуо у 36. години довољно говори чињеница да чак три улице у главним градовима југословенских република носе његово име, баш као и плато испред Дома омладине (петицију да плато понесе Миланово име за свега 12 дана потписало је 15.000 грађана).
Младеновић је рођен 21. септембра 1958. године у Загребу. Било му је свега шест година када се са породицом сели у Сарајево, да би 1970. прешли у Београд. У југословенској престоници завршава 11. гимназију, за коју је у више наврата касније истицао да га вежу најлепше успомене.
Музичка каријера
Наиме, баш у гимназијским данима заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем Гагијем оснива свој први бенд “Лимуново дрво”.
Али, прави почетак онога што ће касније направити прекретницу у домаћем року заправо је оснивање састава “Шарло акробата” са Душаном Којићем Којом и бубњарем Иваном Вдовићем.
Иако бенд није опстао дуго, оставио је неизбрисив траг хитовима: “Нико као ја”, “Она се буди” и “Мали човек”, а из “Шарла” убрзо излазе Младеновићева “Катарина II” и Којићева “Дисцплина кичме”.
Новом Милановом бенду 1982. прикључује се клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги, а годину дана касније басиста Бојан Печар и бубњар Ивица Вдовић.
У постави “Катарина ИИ” група 1984. издаје истоимени албум, после чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда.
После промене имена у “Екатарина Велика”1985. године издају албум, који добија повољне критике.
Прерана смрт
Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, а његовом смрћу “Екатарина Велика” престала је да постоји.
Група је издала укупно седам студијских албума – “Катарина II” (1984), “Екатарина Велика” (1985), “С’ ветром уз лице” (1986), “Љубав” (1987), “Само пар година за нас” (1989), “Дум дум” (1991), “Неко нас посматра” (1993), као и три жива албума.
Телеграф
Погледајте: Екатарина Велика - Пар година за нас
Ауторска права Радио Оаза 2026