После промена у октобру 2000. године, ново прозападно руководство је грађанима обећало бољи стандард и радна места. У том циљу су покренули приватизацију државних предузећа како би привукли стране инвестиције. Међутим, Агенција за приватизацију није осигурала да купац не избаци раднике на улицу када отуђи неку фирму, а спорни Закон о приватизацији је купцу дао за право да не обелодани свој идентитет или власничку структуру своје компаније.

Тако се у стотинама српских приватизација страни купац само формално појављивао, а заправо је иза њега стајао домаћи бизнисмен. Моћан и близак сa властима, користио је офшор компанију како би преузео имовину неког српског предузећа, њену вредност пребацио у иностранство, а раднике истерао на улицу. Једноставно, у владајућој гарнитури у Србији није било политичке воље да се овако нешто заустави.

Колико српских предузећа је уништено у офшор скандалима?

Скоро 2.000 од 3.017 државних предузећа која су приватизована између 2001. и 2011. године је обуставило рад, потонула су у стечај или су на ивици затварања. Стотине хиљаде радника је остало без посла. Део њих је пропао јер се после тешке економске ситуације, ратова и санкција из деведесетих година нису снашли на слободном тржишту, али је знатно већи број фирми које су уништене спорном приватизацијом и преко тајних офшор компанија.

Шта Србија сада може да предузме када је ово у питању?

Сумњам да се макар део пара који је завршио на офшор рачунима може икада повратити. Оно што држава Србија може да уради јесте да истражи све случајеве и процесуира оне који су кршили закон. Видим да су неки појединци кривично гоњени за случајеве који се тичу злоупотребе приватизације. 

Међутим, ситуација је и даље нејасна због недостатка информација о томе који су даљи потези власти, истражних и судских органа. Надам се да ће и подаци које смо објавили да помогну владиним и другим институцијама.

У вашем истраживању наводите да је у офшор скандалима са српским и страним бизнисменима учествовао и бивши министар привреде Македоније Жанко Чадо. Да ли имате сазнања и о његовим везама са српским политичарима?

Не, али то је питање које би свакако требало да истраже медији у Србији - закључује Мајкл Хадсон.

СТРАНИ ФАКТОР

Чини се да ни Европска унија није довољно допринела да се заустави илегални одлив капитала из Србије? 

Сигурно је да су поред Владе Србије, и међународне организације могле више да допринесу у борби против ове врсте злоупотреба. Критичари офшор система тврде да за дешавања у Србији кривицу сносе и такозвани офшор промотери као што су рачуновође, банкари и посредници. Они су дизајнирали систем који малу и економски зависну земљу попут Србије оставља на милост и немилост офшор манипулаторима - наглашава Хадсон.
Александар Палић, Новости