Уосталом, на то упућује и фото-изложба ’Thanking the people of Norway/Takk til det noske folk’ Меморијалног центра Јасеновац, која је недавно постављена у Војном музеју у Ослу, а која помиње и заточенике Старог сајмишта“.

На питање да ли ће доћи на заказану дебату, Ђурић каже да ће доћи само ако му се упути званична позивница.

Уметница Милица Томић из групе „Споменик“, која овај пројекат реализује у сарадњи са Центром за истраживање архитектуре, у оквиру програма „Форензичка архитектура“ Голдсмитс универзитета у Лондону, у изјави за наш лист истиче да би било сјајно да људи из Музеја жртава геноцида дођу на овај догађај, јер овде нема речи о ревизији историјских догађаја.– Напротив, желимо да укажемо да се на месту оба некадашња логора, живот наставио као да на тим местима нису била страшна страдања људи. Зато се пројекат и зове „Живи логор смрти“. Ми баш подсећамо на брисање слојева историје који су се ту догодили, и постављамо питање зашто та места остају необележена и данас – каже Милица Томић.

Она подсећа да су се на простору Старог сајмишта налазили уметнички студији, живелису Роми и избеглице из ратова деведесетих, направљене су и мале занатске радионице, док се у Омарској налази рудник гвожђа којим од 2004. године управља „Arcelor Mittal“, највећи произвођач челика на свету. Иако се функционални статус те две локације временом променио, ови логори смрти „живе“ своје крваве историје које се спроводе другим средствима, истиче Милица Томић.

Да је у пројекту реч само о идентичном статусу оба места потврђује и Бранимир Стојановић из уметничко-теоријске групе „Споменик“ формиране око проблема немогућности изградње споменика, као и именовања ратова деведесетих у Југославији.

– Желимо да укажемо да без бескућника на Сајмишту и радника у Омарској не може бити донета одлука о меморијализацији тих места. Уколико неко хоће да „почисти“ те људе са тих места, он ће поновити исти гест некадашњег страшног логорског чишћења – каже Стојановић, и додаје да oвaj пројекат (настао 2010) нема везе са „Четири лица Омарске“ Милице Томић. Тај пројекат је испитивао четири форме рудника Омарска: руднички комплекс Омарска, површински коп и налазиште метала у Босни из времена социјализма; логор Омарска, место масовног убијања и тортуре деведесетих за време ратова на тлу бивше Југославије; руднички комплекс Омарска у већинском власништву мултинационалне компаније „Arcelor Mittal“; и Омарска као студио за снимање историјских етно-блокбастера новије српске филмске продукције (Свети Георгије убија Аждаху Срђана Драгојевића).

Учесници ће бити: Керолајн Старди Колс, Ејал Вајзман и Сузан Шупли (Лондон), Роберт Јан ван Пелт (Онтарио), Милица Томић и Срђан Херцигоња (Четири лица Омарске), Бранимир Стојановићи Јелена Петровић (Група Споменик). Дебата ће бити одржана 5. октобра од 15 до 19 часова у хали за теретни погон ауто-куће Раде Кончар, Земунски пут 3.
М. Сретеновић, Политика