У новом роману Вука Драшковића „Тамо далеко“, у издању „Лагуне“ кроз животну судбину главног јунака Видана Максимовића и његове снове огледа се судбина српског народа 20. вијека, од Првог светског рата до бомбардовања НАТО пакта 1999. године.
Драшковић каже да му је било тешко и болно да напише овај роман, а целу историју српског народа сажео је на 160 страна књиге. Сматра да је проживљена стварност невероватнија од сваке фантастике.
„Кад помислим шта смо све доживели и шта све памтимо, то је највеће сновиђење и кошмар. Ништа страшније није могло да се доживи“, наводи Драшковић.
Писац оцењује да „ваљак смрти“ какав је прешао пеко српског народа у 20 веку није прешао преко ни једног другог народ у Европи. Пад Берлинског зида и крах комунизма Срби нису разумели, а резултат је дошао кроз трагичну цену те стратегије где се тренутно налазимо.
Драшковић сматра да је све оно што је српска војска добила почетком 20. века на његовом крају изгубљено. Посебно тешко пада губитак Косова и Метохије које политичари настоје да претворе у победу.
„Онда су се ухватили за игубљено Косово које више није у Србији и закукали да нам је то што смо изгублили и што немамо заправо све што имамо. Страшно!“, каже Драшковић.
Он подсећа да је Југославија створена 1918. године на великој жртви Србије и на једној од највеличанственијих победа у историји европских народа. Жеља му је, каже, да се таква земља на овим просторима поново створи.
„Стварање Југославије највеће је достигнуће, а њено убиство највећа несрећа српског народа. Србија је 1918.године била светски и славни победник“, истиче писац, али додаје да би Србија да није ушла у пројекат Југославије била биолошки мртва.
„У Првом светском рату страдало око више од милион Срба, а велики број су били инвалиди. Стварањем Југославије Србија је премостила биолошку апокалипсу јер се нашла у новој држави са још три и по милиона Срба који су пре Првог светског рата живели у Аустро-Угарској“, објашњава Драшковић.
Глави јунак у роману „Тамо Далеко“, Видан Максимовић доктор је филозофије, који се суочава кроз снове са метафизичким темама о смислу живота, смрти и космосу.
Избалансирани паралелизам између историјског реалитета и фантазмагоричних визија у овом роману није потпуна новина у Драшковићевим делима.
„Ми смо сви преживели фантазију и кошмар и живимо кошмар и мислим да је најтаже бити писац фантазије овде“, каже писац.
Драга Грубић, РТРС
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026