Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рoђeн je 24. новембра 1883. године, jeднa oд нajмaркaнтниjих личнoсти српскoг друштвa у другoj пoлoвини 19. вeкa. Бoрaц зa нaциoнaлнo и пoлитичкo oслoбoдjeњe, члaн Српскe крaљeвскe aкaдeмиje и дрaмaтург Нaрoднoг пoзoриштa у Бeoгрaду [1890-98], урeдник нeкoликo чaсoписa, нaпoзнaтиjи je кao дeчиjи пeсник и aутoр eлeгичних личних испoвeсти.
Две најбоље збирке његових песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Велики број његових шаљивих и дечијих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изишле су у два издања целокупних дела: Певанија и Друга певанија. Последње су штампане збирке: Снохватице и Девесиље. У прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић“) и један шаљиви позоришни комад („Шаран“).

Змај је и преводио доста, нарочито из мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског песника Александра Петефија (рођеног Петровић). Поред осталих песама, од њега је превео спев „Витез Јован“.Из немачке поезије преводи Гетеа („Херман и Доротеја“, „Ифигенија у Тавриди“) и с успехом подражава Хајнеову љубавну лирику и епиграм и оријенталску поезију Фридриха Боденштета („Песме Мирца Схафије“). Од осталих превода из стране књижевности знатнији су му: „Демон“ од Љермонтова и „Енох Арден“ од енглеског песника Тенисона. Поред „3маја“, уређивао је још два сатирична листа: „Жижу“ и „Стармали“. Од 1880. па до смрти издавао је дечији лист „Невен“, најбољи српски дечији лист тада.