Присутан је у свим годишњим добима, укусан и богат извор витамина А, Ц, К и Б комплекса, гвожђа, лутеина, биљних влакана. Због количине калцијума коју садржи зову га и "краљем калцијума". Садржи и велике количине калијума, док је седам пута богатији бета каротеном и чак једанаест пута лутеином од броколија. У завидним количинама садржи још и манган и магнезијум.
Доказано је да што тамнија боја кеља значи да је у њему више бета каротена, односно провитамина А. Бета каротен је посебно важан јер особе чини виталним и расположеним. Без икаквог отпора бета каротен продире у сваку ћелију, одакле повољно делује на цео организам.
Због обиља биљних влакана кељ се препоручује особама са слабом покретљивошћу црева.
Осим тога, требало би да га конзумирају и особе са високим крвним притиском, а због витамина А и лутеина сви који желе да што дуже сачувају очи од дегенеративних поремећаја, односно катаракте.
Истраживања показују да конзумирање хране богате каротеноидима и витамином А двоструко смањује ризик од развоја катаракте.
Такође, витамин А је значајан и за нормалну функцију репродуктивних органа, а помаже и у борби против вирусних инфекција. С обзиром на то да је кељ "краљ калцијума", треба га уносити да би се очувало и здравље костију.
Улога витамина Ц је такође важна, јер он и после кувања у кељу остаје у знатним количинама. Овај витамин у организму спречава деловање слободних радикала, који утичу на појаву различитих облика злоћудних тумора.
Витамин Ц је важан и за брже зарастање рана, очување плућа, а захваљујући њему поспешује се и антиоксидативно деловање витамина Е и побољшава апсорпција гвожђа.
Осим тога, кељ делује позитивно на метаболизам и ублажава симптоме реуме. На болне зглобове довољно је да се ставе свежи листови кеља, док особе са проблемима у желуцу треба да пију свеже исцеђен сок.
Приликом куповине треба бирати теже, тамнозелене главице са чврстим средишњим деловима листова.
Листови би требало да буду свежи, без трагова губитка боје и влаге, мрља и рупица. Уколико су главице лагане, значи да су изгубиле доста влаге или су дуго стајале на полицама где се продају у неодговарајућим условима чувања.
Не треба куповати ни преполовљене главице, заштићене провидном фолијом, јер брзо губе велику количину витамина Ц. У кућним условима кељ је најбоље искористити у року од два дана, јер уколико дуже стоји, губи влажност и развија горку арому.
СПЕЦИЈАЛИТЕТ
Кељ се припрема на сличан начин као и сладак купус са месом. Разлика је једино што се месо овде кува посебно да буде мекано, а кељ се кува у супи од меса.
Припрема: У одговарајући лонац ставите главицу кеља, тежине око 750 грама и исеците на коцке димензија 4 центиметра. Додајте један ољуштен кромпир, исецкан на ситне коцкице, а можете додати и један парадајз исечен на комаде.
У други лонац ставите 300-400 гр јунећег меса без костију, исеченог на мање комаде. Све прелијте водом и кувајте док месо не постане меко. Пожељно је да лонац буде херметички затворен, али уколико га немате, може и било који други. Када је месо скувано, супом прелијте кељ и почните да га кувате. Током кувања кељ посолите и побиберите, и пазите да се не прекува. Пред крај кувања, у кељ ставите месо, и све заједно још кратко кувајте. На крају додајте запршку, спремљену на стандардни начин, и оставите да још мало прокува.
ОПРЕЗ!
Иако се кељ као намирница препоручује свима, требало би да га избегавају особе са болесним бубрезима и поремећеним радом штитне жлезде. То је због супстанце гоитрогене која, иако се кувањем у извесној мери уништава, остаје у довољној количини да прави проблем овим пацијентима!
З. О. Јоксовић, В. Новости