Џонсон је подстакнут својом породичном судбином писао јасно и концизно и донео једну од бољих дефиниција болести: "Рак је феномен ћелије која почиње да се неконтролисано дели и акумулира генетску штету коју тиме чини".
Добро је савладао и тероију метастаза, у којој описује како одређене ћелије метастаза рака преферирају одређена људска ткива и описао метаболички синдром, патолошку спиралу која изазива више озбиљних хроничних болести.
Џонсон признаје да га мучи што је његова одлука да не жели да има деце можда изложила Ненси болести. "Жене које не роде дете имају више менструалних циклуса што значи да су више изложене естрогену, а тај је хормон Национални токсиколошки програм идентификовао је као канцероген", каже Џонсон.
Књига оставља утисак да сви знају необично мало с обзиром на све већи утицај рака на наше животе и друштва, а правога лека још нема. Карцином је свуда, а бројке су контрадикторне, немамо појма о стварном утицају хране на том подручју. Рецимо кафа се сматра добром јер смањује ризик од рака дебелог црева и усне шупљине, а садржи 19 канцерогена укључујући и веома опасни формалдехид.
Али Џонсон закључује: "Ипак има нечег утешног у сазнању да ће рак увек бити међу нама, да није све наша кривица и да можемо предузети све мере предострожности које постоје и све јдно оболети због неке мале генетске зачкољице која ће у једном тренутку одлучити да се испољи".
Пре Џонсона, легендарну књигу о карциному, која се сматра непревазиђеном, написао је индијски лекар Сидарта Мукхерџе, један од пионира истраживања карцинома и страствени историчар те болести.
Џонсон пише од мору статистичких података о раку, које су прикупиле разне научне и државне институције, али који нису повезани међусобно и са многим друштвеним приликама. Тако он наводи пример податка да је у Ајови већи прој овбољења од рака мозга него на Хавајима и додаје да се то нигде не повезују с могућом пољопривредном везом, односно бесконачним фармама у суседним државама Канзаса и Небраске.
Вести