Заједно са празником Рођење Пресвете Богородице или Малом Госпојином, која се прославља 21. септембра, Велика Госпојина чини период који се по календарском поимању времена налази на прелазу између лета и јесени. Зато се сви обичаји у вези са празницима посвећеним Мајци Божијој заснивају на поштовању њеног култа, у који су уклопљена веровања и ритуали из народне религије.
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке. За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње. Тако се знало да за празник Успења Пресвете Богородице није добро ишта радити рукама, или започињати нов посао. Поштовање великог православног празника било је усклађено са календарским циклусом промена, па се знало да до велике Госпојине углавном треба заврштити све летње послове у пољу, а тек од Мале Госпојине почети са новим јесењим радовима. Зато није случајно што су се млади у том периоду најчешће венчавали и правили свадбена весеља.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале. Тако је у Срему, до Другог светског рата, обичај био да се младићи први пут замомче пред женидбу, што је значило да могу да носе штап и шубару, као обележја тог узраста. Са друге стране, девојке су најчешће о Госпојини добијале дозволу да први пут заиграју саме у колу.
Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију. У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести. У селу Стапаре, код Ужица, где је подигнута црква посвећена Пресветој Богородици и данас постоји бунар недалеко од ње, у који се на Велику Госпојину убацује новац са жељама за оздрављење.
Оливера Миловановић, МРС