Усмена и писмена традиција у Срба обилује разноразним пословицама и изрекама. Није познато да ли је за то заслужна ментална лењост, склоност ка генерализацији људи и догађаја или недовољно развијен вокабулар народа, тек ове често нејасне, патетичне, архаичне реченице које упућујемо једни другима део су наше свакодневнице, иако нам је порекло већине непознато.
"Пословице углавном воде порекло од неког конкретног догађаја, који је, путем усменог предања и препричавања које га је постепено мењало, задобио универзалне или чак митске димензије. И начин на који су приче испричане такође је део самог искуства догађаја", каже Добривоје Станојевић, професор Факултета поличких наука у Београду. Један од добрих примера за ово су и изрека “лупаш као Максим по дивизији”.
"Колико сам упознат, изрека потиче из Првог светског рата, у ком је постојао неки артиљерац Максим, који је обимно али не баш ефикасно “тукао” по непријатељским дивизијама. Потпуно друга врста изреке је “пијан као мајка”, која је везана за некадашњу традицију по којој су порођајни трудови будућих мајки ублажавани алкохолом, мада постоји и друго тумачење по ком пример за алкохолисаност постаје “мајка земља”, која се, баш као типични пијанац, окреће око себе и око сунца, а притом је и благо накривљена", тумачи Станојевић.
Професор сматра да су изреке међу Србима веома заступљене, а тај феномен објашњава тиме што су оне “најконцизнији начин да се нешто објасни”. То може бити корисно у необавезној комуникацији, али када је у питању компликованија анализа неког догађаја, уопштени карактер пословица представља велики проблем.
"Не можете пословицом, чија је суштина у уопштавању, објаснити неки специфичан догађај. То би посебно требали да знају новинари и уопште они који се баве причањем и објашњавањем. Такође, особе које се народним изрекама често служе углавном су неинвентивне, старомодне, а увек могу доћи у ситуацију да се њихове речи исмеју или иронизују", објашњава Станојевић.
24сата
Ауторска права Радио Оаза 2026