Усмена и писмена традиција у Срба обилује разноразним пословицама и изрекама. Није познато да ли је за то заслужна ментална лењост, склоност ка генерализацији људи и догађаја или недовољно развијен вокабулар народа, тек ове често нејасне, патетичне, архаичне реченице које упућујемо једни другима део су наше свакодневнице, иако нам је порекло већине непознато.
"Пословице углавном воде порекло од неког конкретног догађаја, који је, путем усменог предања и препричавања које га је постепено мењало, задобио универзалне или чак митске димензије. И начин на који су приче испричане такође је део самог искуства догађаја", каже Добривоје Станојевић, професор Факултета поличких наука у Београду. Један од добрих примера за ово су и изрека “лупаш као Максим по дивизији”.
"Колико сам упознат, изрека потиче из Првог светског рата, у ком је постојао неки артиљерац Максим, који је обимно али не баш ефикасно “тукао” по непријатељским дивизијама. Потпуно друга врста изреке је “пијан као мајка”, која је везана за некадашњу традицију по којој су порођајни трудови будућих мајки ублажавани алкохолом, мада постоји и друго тумачење по ком пример за алкохолисаност постаје “мајка земља”, која се, баш као типични пијанац, окреће око себе и око сунца, а притом је и благо накривљена", тумачи Станојевић.