На Врапчем брду код Лазаревца у I светском рату у Колубарској бици, 20. новембра 1914. године, погинуо је официр Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији. Предводио је 5. априла 1903. демонстрације у Београду против режима краља Александра Обреновића и затим морао да емигрира. После Мајског преврата, оснивачки конгрес Српске Социјалдемократске партије прогласио је у августу 1903. партијским органом "Народне новине", које је уређивао Димитрије Туцовић.
Дипломирао је права у Београду 1906, секретар партије постао је 1908, а теоријски часопис "Борба" покренуо је 1910. На Међународном конгресу социјалиста у Копенхагену 1910. одржао је значајан говор о аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, указавши на погрешан став аустријских социјалиста у националном питању и однео убедљиву победу у полемици с једним од вођа социјалистичке партије Аустрије, Карлом Ренером (Реннер), аустријским канцеларом после Првог светског рата.