Умро је 20. новембра 1847. године. Био је писац, преводилац и глумац, отац српског позоришта. Гимназију је учио у Калочи и Сегедину, лицеј и права у Пожуну (Братислава), доста је путовао учећи стране језике. Прва "театрална представленија" приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. У Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти, а у Крагујевцу и Београду је, као "књажевско-сербског театра директор", основао 1834. и 1836. прве позоришне трупе. Био је противник језичке реформе Вука Караџића.
Написао је "Путешествија" и 21 драмско дело, укључујући "Крешталицу", "Фернанда и Јарику" и "Љубовнају завист через једне ципеле".