- Да би мозак оптимално функционисао помажу угљени хидрати који се споро разлажу (сложени угљени хидрати), јер обезбеђују постепено ослобађање шећера у крви. То нису тзв. прости шећери (сахароза-стони шећер, слаткиши и друго), већ махунарке (грашак, пасуљ, боранија, сочиво), суво и свеже воће, интегралне житарице, поврће, језграсти плодови.
Ове намирнице треба да буду што разноврсније, а свакога дана треба имати три главна оброка и две ужине.
Правилним распоредом оброка на свака три или четири сата обезбеђује се стални оптимални ниво шећера у крви и спречава његов пад, што обезбеђује најбоље функционисање мозга.
За ужину је најбоље јести воће, или природни сок од воћа, поврће (шаргарепу) или салату, може и сок од поврћа, коштуњаво воће или житарице (жито, „бонжита“, каше од житарица).
- Главни оброк треба да буде комбинација протеина (мршава немасна меса или риба), сложених угљених хидрата (поврће у бојама семафора, гриловано или барено), салата од свежег поврћа и незасићених масти (квалитетна хладно цеђена уља од маслина, коштица грожђа, бундеве и друга) - наглашава др Бировљев. - Семенке сунцокрета или бундеве могу да се поспу у мањим количинама преко бареног поврћа, али у том случају не треба додавати уље.
За ручак може да се једе и кувано јело од махунарки са салатом и мањом количином интегралног пецива. Супе и чорбе су идеалне јер обезбеђују организму течност и минерале и припремају желудац да лакше свари храну.
За вечеру може туњевина, скуша или друга риба, сир и поврће, тестенина или пиринач са поврћем, проја са јогуртом или сиром.
- Уочи догађаја који захтевају добру концентрацију не треба јести много, или узимати велике количине меса и масну калоричну храну, већ се препоручују лагани комбиновани оброк од житарица, поврћа, воћа и меда, уз природно цеђен сок или посни јогурт - саветује наша саговорница. - Могу да се користе живинска меса или риба спремани без масноће или на мало масноће, са поврћем.
Разноврсна свежа биљна храна има велику хранљиву вредност коју умањују транспорт, неадекватно складиштење, (дуго) кување, печење или пржење.
Такође, конзерванси који се додају храни да би се дуже одржала свежом и да лепо изгледа штетно делује на наше ћелије. Кувано поврће нема укус, тако да му се додају со, шећер, зачини, масти, маслац. Најбоље је поврће јести што више сирово у салатама или гриловано или га само бланширати да остане хрскаво.
- Прерађена храна, као што су грицкалице које су слане и масне или превише слатке са вештачким бојама и појачивачима укуса, доводи до стварања штетних кисеоничних слободних радикала који могу да оштете мождане ћелије и тако могу да угрозе памћење - упозорава др Бранка Константиновић Бировљев. - Она закисељава крв, биохемијске реакције се спорије одвијају, а штетни продукти оптерећују организам. Риба је храна за мозак, јер је квалитетан извор омега-3 масних киселина, неопходних за развој и функционисање централног нервног система. Исхрана богата овим драгоценим материјама умањује ризик од деменције и можданог удара, а игра и велику улогу у побољшању памћења.
АЛКОХОЛ И ЦИГАРЕТЕ - НЕ
Алкохол треба избегавати јер негативно утиче на моћ активне концентрације и фокусирања. Препоручује се узимање довољно воде, најмање шест до осам чаша дневно. Ако је неко физички активан, или је висока спољна температура, количину течности треба повећати. Пушење смањује количину кисеоника који доспева до мозга.
БРЗИ ХОД ЗА БОЉЕ ПАМЋЕЊЕ
Кафа, чај и какао су напици који садрже стимулирајуће супстанце. Међутим, ако се претера са њима, имају супротан ефекат, делују седативно. Може чак да се осети умор после више кафа јер исцрпљују рад срца изазивајући повећан број откуцаја у минуту. Препоручују се пливање, јога, стони тенис, партерна гимнастика, собни бицикл. И свакодневни брзи ход од 30 минута убрзава пулс и стимулише крвоток, што доприноси бољем памћењу.
Б. Лаћарак, Новости