Почела је 16. новембра 1914. године, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Пошто су агресори - на чијој се страни борио знатан број Хрвата и босанских муслимана, и будући југословенски председник Јосип Броз - окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије - које су се нашле у наизглед безизлазном положају - у силовитом контраудару су током вишедневних жестоких окршаја потпуно разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. истерале из Србије последњег аустроугарског војника, изузев 42.538 заробљених.