Споразум Београда и Приштине српска капитулација
"После Чешке која је 1938. била приморана да преда Судетску област ово је први пут у Европи, да се једна држава Србија примора да се одрекне дела своје територије", рекао је у емисији "Печат" Срђа Трифковић, српски и амерички публициста и историчар, коментаришући „бриселски“ споразум Београда и Приштине.
"Споразум из Брисела је врхунац жалосног континуитета српских капитулација које су почеле 2008. године доласком мисије ЕУЛЕКС-а на Космет. Настављене су 2010. године када је Србија прихватила наметнуту Резолуцију о Космету из Брисела и касније променом власти у Србији", рекао је између осталог за РТРС, др. Срђа Трифковић.
Угледни историчар и публициста истиче да је власт Србије непотребно срљала парафирајући Споразум са Приштином јер ништа слично није затражено, рецимо, од кипарских Грка по питању признања поделе острва која датира од турске окупације северног дела Кипра 1974. Он тврди да после првог јула и уласка Хрватске у ЕУ за дуги низ година биће затворена врата за чланство у том клубу за земље Западног Балкана и узалуд уступци Србије.
„ЕУ не пружа апсолутно никакву перспективу Србији, погледајмо на шта личе Румунија и Бугарска, је ли то та светла европска будућност коју нам обећавају Дачић, Николић и Вучић? На дуге стазе евроазијска алтернатива је та која пружа креативне могућности за диверзификацију српских, политичких и економских опција“, казао је Трифковић. Он верује да Република Српска може ићи путем незавиности ако је противно праву и логици легитимисана независност Косово. Коментаришући најаве преобликовања Дејтонског мировног споразума, Трифковић каже да је то могуће али не и реално.
"То није могуће уколико у Бања Луци и Источном Сарајеву остане чврста, стамена решеност пред претњама. Република Српска је реалност са којом се генерације младих идентификују, младих којима је неприхватљивао било каква „боснификација“ односно утапање у, на дуже стазе, дисфункционалну државу каква је БиХ“ рекао је између осталог у Печату.
Г.Шарац, РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026