Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Страх је можда повезан с чулом мириса и може се једноставно искључити блокирањем појединих рецептора у мозгу, тврде јапански научници.
Јапански научници су мишевима у лабораторији уклонили неке рецепторе за њух у мозгу и створили врсту неустрашивих глодара. Да би доказали своје тврдње, истраживачи су показали слике мишева који су се приближили мачки на неколико центиметара, оњушили је, па чак се и поигравали с њеном огрлицом.
"Они осећају мирис природног непријатеља, али не показују страх. Чак су показали и висок степен знатижеље, али нису могли нањушити опасност", рекао је Хитоши Сакано с Катедре за биофизику и биохемију Универзитета у Токију.
"Ти су мишеви јако срећни уз мачке. Играли су се с њима. Али пре фотографисања смо ипак морали да нахранимо мачку", рекао је Сакано.

Стручњаци су већ дуго сматрали да страх код животиња региструје њихово снажано чуло мириса. Међутим, ово је први пут да су научници открили да за откривање мириса и за његово "превођење" у страх није одговоран исти дио мозга .
"Како наш мозак тумачи те информације? Открили смо да сисари имају урођени систем за откривање мириса", рекао је Сакано.
Сакано и његови колеге створили су двије "врсте" мишева: једне без рецептора за повезивање мириса и опасности и друге који уопште нису имали чуло мириса. Затим су их изложили урину грабљивица, као снежних леопарда и лисица.
"Прва група и даље је осећала њихов мирис, али нису распознавали опасност", рекао је Сакано, додајући да је друга група тешко откривала мирис, али чим би осетили мирис грабљивца, укочили би се и правили мртви."
Мишеви имају отприлике 1000 гена за рецепторе мириса, а људи само 400 активних и 800 неактивних.
"Наше чуло мириса је веома слабо. Ми не можемо да разликујемо овогодишње вино од прошлогодишњег", закључио је.