Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Био је највећи црногорски и један од највећих српских песника, владар Црне Горе и владика. Рођена је 13. новембра 1813. године. Његошево најбоље дело „Горски вијенац“ у Бечу је оцењенo као Манускрипт генијалног творца.
Владика Петар други Петровић Његош родио се на Његушима. Његош је други синТоме Маркова Петровића, најмлађега брата владике Петра I и Иване Пророковић. На крштењу је Његош добио име Радивоје под којим је у народу био познат и доцније као владика Раде. По завладичењу он се потписивао само својим калуђерским именом — Петар и презименом — Петровић: владика Петар Петровић. Али га народ владиком Петром није ни звао ни запамтио, него - владика Раде. Владиком Петром народ је називао једино његовог стрица. Његош никада није употребљавао оно II уз Петар, него је то додато касније, као и I уз име његовог стрица, да би их разликовали.

Не зна се тачно због чега је узео додатак Његош, а не Његуш, као што би требало према имену његовог племена и најужег завичаја. Биће да је то преузео од стрица владике Петра, који је каткада уз своје презиме додавао Његош, а не Његуш.
Владика Птар I, његов стриц, узе га к себи 1825. да га школује и припреми за наследника. Стриц је, раније, за наследника спремао Његошева брата од стрица, који се школовао уРусији, али је овај више волео војску и официрски позив. Традиција је међутим била да владалац Црне Горе, буде владика, па се и млади Његош, Раде, како је на крштењу назван, спремао за тај позив. Школу је кратко време учио у Боки Которској, а после му је стриц довео за учитеља Симу Милутиновића. После стричеве смрти, 1830, Његош се закалуђери врло млад и прими управу над Црном Гором. Године 1833. путовао је у Петровград, где буде завладичен. Још је једанпут ишао ради државних послова у Петровград и два пута у Беч. Путовао је и по Италији ради разгледања уметничких споменика, а и ради лечења.
Име ми је вјерољуб, презиме ми родољуб. Црну Гору, родну груду камен паше одасвуда.
Србски пишем и зборим, сваком громко говорим: народност ми србинска, ум и душа славјанска.
Петар II Петровић Његош