Београд је у својој дугој и бурној историји често мењао и имена и господаре. Од трећег века, када је келтско племе Скордисци на ушћу Саве у Дунав основало утврђење Сингидунум, град на "раскшћу светова" освајали су Византинци, Гепиди, Сармати, Источни Готи, Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци, Немци... Сваки од господара давао му је и своје име: Сингедон, Нандор, Фехервар, Нандор Алба, Alba Graeca, Grieschisch Weisenburg, Alba Bulgarica, Таурунум, па до несуђеног имена Prinz Eugenburg које су му наменили Немци 1941. године.

Међутим, најдуже траје његово словенско име - Београд.

Британска енциклопедија градова бележи да је то град око кога је вођено највише битака, али и град са највише симболичних имена: Брег борбе и славе, Брег за размишљање, Кућа ратова, Мисир Румелије, Кућа слободе, Врата Истока - капија Запада...
Предаја кључева
Најдуже је Београд био под влашћу Турака: од 1521. до 19. априла 1867. године. "Ферман о предаји града - записано је у Историји Београда - свечано је обнародован на Калемегдану у присуству српских великодостојника, представника великих сила, српске и турске војске и целокупног београдског грађанства. То је био најсвечанији дан за Београд. Варош је била окићена цвећем и заставама, а пред садашњим позориштем, на Теразијама, у Савамали и на другим местима биле су подигнуте тријумфалне капије. Пошто је прочитан ферман, Кнез је пројахао између српске и турске војске и отишао у град, где му је заповедник београдске тврђаве Али Риза-паша на симболичан начин предао кључеве српских градова (поред Београда, уручени су му и кључеви Ужица, Шапца, Смедерева, Кладова и Соко Града). На београдској тврђави поред турске истакнута је била и српска застава, а турског стражара заменио је српски.

Последњи одред турске посаде напустио је тврђаву и Београд 24. априла 1867, а сутрадан из Београда је отишао и последњи турски командант - Али Риза-паша. Девет година касније, 1876, са београдске тврђаве скинут је и последњи симбол некадашње окупације - турска застава."