„Уместо свесног бројања калорија, људи би могли да размишљају о томе шта једу, обраћајући при том више пажње на укус, текстуру и мирис намирница јер би тада мало спорије жвакали,“ додаје Робинсон.
Робинсон је постао заинтересован за потенцијални утицај памћења на унос хране након разматрања студије о људима који су претрпели амнезију или тешке губитке памћења. Студије показују да су људи који нису били у стању да се сете нечега што се догодило пре кратког времена - убрзо након ручка јели и други оброк који им је послужен, иако су у том тренутку били сити. „Ови појединцни радо би наставили да једу, што показује да систем памћења игра улогу у подстицању исхране и глади,“ каже Робинсон.
О истраживању
Истраживање је анализирало 24 студија које су се бавиле утицајем пажње и сећања на унос хране. Све студије су укључиле најмање две различите групе чије су резултате упоређивали. На пример, у једној студији је учесницима који су гледали телевизију дат конкретан оброк, а тај исти оброк је дат и особама које нису гледале телевизију. Друга студија је упоређивала људе који су јели сами са онима који су јели док су гледали телевизију или слушали снимљену радио емисију.
Налази указују на следеће закључке:
- Ометање или мање пажње према храни коју једете може вас терати да једете више.
- Обраћање пажње на то шта једете чини да касније у току дана једете мање.
- Чак и они који су на дијети, уносе више хране ако им нешто одвлачи пажњу него ако се фокусирају на то што једу.
Реакције
Кони Дајкман, директор универзитетске исхране на Универзитету Вашингтон у Сент Луису, каже да истраживање потврђује оно што је дијететичарима већ дуго времена познато, а то је да ако не обраћате пажњу на оно што једете, више ћете и јести, али и да је ново истраживање открило да једење док вам нешто одвлачи пажњу такође може утицати на то шта и колико једете касније.
„То је нешто о чему многе особе нису размиљале. Ипак, за многе запослене породице, успоравање оброка може изгледати немогуће. Постали смо такво друштво у којем се оброци једу за мање од пет минута,“ каже она.
Дајкман предлаже да чак и они који једу сами треба да припреме оброк и уживају у њему, а не да укључе телевизор. Чак и ако једете док радите нешто на рачунару, и даље се можете фокусирати на храну. „Мало једите, па мало радите на рачунару, а затим узмите још неколико залогаја. Успоравање једења може бити веома важно, јер вам омогућава да се више фокусирате на храну,“ каже она.
„Порука ја јасна. Ствар је у прављењу занимљивог искуства од оброка, то није само једење хране,“ закључује она. Чињеница је да треба спорије јести, али је важно и да пре оброка одредите количину хране коју ћете појести, а остало „склоните од себе“ - тако ћете бити сигурни колику ћете количину хране појести, а одвлачење пажње неће утицати на то да „не можете да се зауставите у једењу“.
Драган Цветковић, Крстарица