Јутро 6. априла 1941, као и наредна два дана, спадају у најтрагичније странице историје Београда. – Нацистички напад на Југославију отпочео је суровим бомбардовањем и разарањем њеног главног града
Јутарњи часови 6. априла 1941. али и наредна два дана, спадају међу најтрагичније странице у историји престонице: 8.000 до 12.000 људских жртава (бројка никада није поуздано утврђена), рушење здања Народне библиотеке, при чему је у прах и пепео претворено више од 300.000 докумената, разарање или тешко оштећење више хиљада објеката... Бомбе „Луфтвафеа” збрисале су 627 здања, тешко оштетиле 1.601 грађевина, а траг разарања оставиле на још 6.829 зграда и кућа.
– На удару су били војни циљеви, али и здања од историјског, културног и политичког значаја. Једна од главних мета био је и стари Генералштаб на углу улица Кнеза Милоша и Немањине. И комплекс Старог двора остао је без две куполе – наглашава архитекта Драгомир Манојловић.
Разорена је и синагога, која се налазила на месту где је данас Галерија фресака. У другом делу градског језгра страдала је стара зграда „Политике”.
– Оштећен је и Историјски музеј Србије (здање на Тргу Николе Пашића), а иста судбина је задесила и седиште Кола Српских сестара, између Славије и Светосавског платоа и зграда поште код Железничке станице – наводи Манојловић.
Бомбардери су се свом жестином обрушили ни само срце града, тадашњи Позоришни трг (данас Трг Републике), – срушено је неколико објеката, „рањена” је и Палата „Албанија”, понос престонице. Ковитлац пламена и дима гутао је простор око Железничке станице, Улицу краља Петра иза Библиотеке града, Балканску улици...
Милости није било ни према здањима у Земуну: бомбе су разориле грађевину на месту где је данас седиште општине, а страдали су и објекти у Главној и Господској улици.
Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете”.
Бомбама и на склоништа
У порти Вазнесењске цркве налазило се склониште у коме је у току шестоаприлског бомбардовања страдало више стотина грађана, као и у директно погођеном великом склоништу у Карађорђевом парку. У знак сећања на ове жртве, у близини „Београђанке” постављено је спомен обележје, фонтана „Врело живота”.
Диковић положио венац на споменик пилотима
Полагањем венаца на споменик пилотима браниоцима Београда, на Земунском кеју, данас је обележен почетак Другог светског рата у Југославији.
Венце су у име Војске Србије, државе и града Београда положили начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић и члан Градског већа Дарко Божић. Венце су, уз почасни строј и оркестар Гарде, положили и чланови породица страдалих пилота, као и представници удружења бораца и невладиних организација.
„Данас на овом месту одајемо почаст пилотима, браниоцима Београда, који су се 1941. године уздигли против вишеструко надмоћнијег непријатеља”, рекао је Божић, после полагања венаца.
Танјуг, Н. Белић
Погледајте ВИДЕО
Ауторска права Радио Оаза 2026