У Србији сваки грађанин, у просеку попије годишње, око 11 литара алкохола, што нашу земљу сврстава на високо четврто место у Европи, док је светски просек око шест литара.
Процењује се да на глобалном нивоу између 10 и 15 одсто пунолетног становништва чине алкохоличари, као и да је мушкараца три пута више од жена, саопштило је данас Заједница клубова лечених алкохоличара. На лечење долази максимално између 10 и 20 одсто од свих алкохоличара. У лечењу алкохолизма веома важну улогу, поред терапије лековима, има психотерапијски и социотерапијски третман у клубовима лечених алкохоличара, констатовано је на Пленуму Заједнице клубова лечених алкохоличара (ЗКЛАС), који је под називом "Ја и моје тело" одржан у Српском лекарском друштву.
"Алкохолизам је трећи по реду узрок смртности на свету, одмах после кардиоваскуларних и малигних обољења, права неинфективна епидемија XXИ века и као такав наноси озбиљну штету не само здрављу оболелих, већ и друштву у целини - кроз трошкове лечења, изгубљене радне дане, давање новца - у просеку, српско домаћинство троши шест одсто свог буџета на алкохол," изјавио је Војин Поповић, нови председник Заједнице, психијатар адиктолог са Одељења за алкохолизам из Специјалне болнице за психијатријске болести "Горња Топоница".
Он је додао да се "на глобалном нивоу, али и у Србији, све више примењује савремени приступ терапији - хемијске супстанце као што су дисулфирам, налтрексон или акампросат који смањује жељу за алкохолом и у комбинацији са психотерапијском подршком повећава се успешност терапије пацијената."
Због велике штете коју алкохолизам проузрокује по читаво друштво, изузетно је важно спровести одговарајуће лечење алкохоличара и омогућити им што бржу рехабилитацију и ресоцијализацију, здравствени опоравак и повратак у породичну, али и радну средину.