Бранкове песме извешће млада оперска певачица Андријана Кувељић у клавирској пратњи Маје Грујић. Познати гајдаш Максим Мудринић отпеваће чувену песму Ј. Ј. Змаја "Бранкова жеља", насталу 1877. године поводом покретања акције првог, неуспешног преноса Бранкових земних остатака из Беча на Стражилово. По традицији, у свечаном програму Бранковог кола посвећеном најчувенијем ђаку Карловачке гимназије, наступиће мешовити хор ове најстарије школе под диригентском палицом Растка Павлова, који ће извести познате композиције Стевана Стојановића Мокрањца. Програм Бранковог кола протиче и у знаку 160. годишњице смрти Бранка Радичевића и 130. годишњице преноса песникових земних остатака из Беча на Стражилово.

Бранко Радичевић рођен је 28. марта 1824. у Славонском Броду. Са њим у српску књижевност први пут ушле песме са изразито лирским мотивима и расположењем. Оне су првенствено певале о радости и лепотама младости. Ипак, већи део својих песама, као што су „Кад млидија' умрети“ или „Ђачки растанак” Радичевић је писао као елегије (тужне песме). Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу. Прву књигу песама објавио 1847. године у Бечу, где је преминуо 1853. године.Пренос његових земних остатака из Беча на Стражилово, као велики српски културни догађај тога времена у Европи, одиграо се 1883. године, три деценије после песникове смрти. На Бранковом гробу на Стражилову, две године потом, подигнут је велики пирамидални споменик са златним натписом: "Бранку, српски народ". Споменик је сачињен од камених коцака планина: Фрушка гора, Авала, Клек, Динара, Велебит, Пљешевица, Вршачки Брег и Ловћен. Радичевић је написао свега 54 лирске и седам епских песама, али је у српском језику и народу оставио дело за сва времена. На његове стихове урађено је више од 90 музичких композиција почевши од Јована Пачуа, Стевана Мокрањца, Исидора Бајића па све до Дејана Деспића, Љиљане Петровић и Корнелија Ковача.

Милена Глувачевић, МРС