Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

14 година од НАТО агресије

2013.03.23

НАТО агресија на Србију и Црну Гору, чланица тадашње СР Југославије започело је 24. марта 1999.године, у име наводне заштите и спречавања хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији.

Током ове правно неутемељене акција која је уследила без одлуке Савета безбедности, НАТО авијација је 78 дана бомбардовала суверену, међународно признату земљу. Некажњено су, са безбедне удаљености и великих висина, убијали њене цивиле, изговарајући се при том да је реч о »колатералној штети«. Уништавањем путне и електроенергетске инфраструктуре онемогућили су кретање становништву, држали га данима без струје и воде, јер су претходно графитним бомбама онеспособили електроенергетски систем. Разарајући економију земље, која се од пустошења ни до данас није оправила, оставили су многе људе без посла и егзистенције. Тако су на делу показали да их људска права уопште не занимају и да се за људска права залажу веома селективно, када им се то уклапа у шире стратешке циљеве и служи као параван за маскирање стварних намера и циљева.

Аргумент НАТО да предузму агресију због наводне "хуманитарне неодложности" не даје законску могућност за војну акцију. Према преовладавајућим мишљењима у теорији, тзв. хуманитарне акције нису допуштене у савременом међународном праву. У случају да би се чак и могао изнаћи правни основ за хуманитарне интервенције, реч би била о изузетку од правила о примени силе и оно би било ограничено само на ситуације када ни на који други начин није могуће спасити велики број угоржених живота људи. По природи ствари таква интервенциа била би ограничена једино на те циљеве!

НАТО агресијом на СР Југославију прекршен је велики број међународних конвенција: Резолуција Прве генералне скупштине УН, где се начело слободе информисања дефинише као једно од основних права човека и камен темељац свих слобода којим су се посветиле УН, Општа декларација о правима човека, усвојена на Генералној скупштини УН 10. децембра 1948.године, у којој је наведено да свако има право на слободу мишљења и изаражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и Додатни протокол Женевске конвенције од 12. августа 1949. године. Прекршене су и Међународна конвенција о градјанским и политичким правима УН, Декларација о принципима медјународне културне сарадње, Конвенција о људским правима, Завршни документ Прве конференције о безбедности и сарадњи у Европи, као и Декларација о основним принципима који се тичу масовних медија, јачању мира и медјународног разумевања, унапредјењу људских права, усвојена на Генералној скупштини УНЕСЦО 28. новембра 1978.године, као и многе друге.

Западна војна алијанса није имала само изразиту војну надмоћ, већ је себи обезбедила и медијску логистичку подршку глобалних светских медија. Масовно уништавајући антенске системе, чак и саму зграду српске националне телевизије, када је погинуло 16 њених радника, успело се у намери да свет чује само једну страну медаље, односно верзију коју је о бомбардовању саопштавао НАТО. Агресија на СР Југославију уједно показује тежњу да целокупни медјународни односи почивају на хегемонији најмоћније светске силе, као и да је сила којом располаже издиже САД изнад свих међународних правила и обавеза
После заврштка агресије настављен је медијски рат са циљем да се тадашње југословенско руководство, односно Србија, оптужи да је крива што је уопште дошло до агресије! Прихватањем таквог гледишта и обезбеђењем политичке и медијске подршке у свету и Србији за те ставове, као и судјењем комплетном политичком и војном руководству Србије из тог доба које се води у Хашком трибуналу, НАТО заповедници се ослобађају кривице за изгубљене животе и разорену земљу. На тај начин и у таквим околностима, захтев за накнаду штете проузроковане агресијом, коју је одмах по заршетку агресије поднела тадашња влада СР Југославије, постао би беспредметан!

Младен Бијелић, МРС

Још текста ОВДЕ

Ауторска права Радио Оаза 2026