Влада Србије и Српска православна црква обележиће низом комеморативних свечаности девету годишњицу мартовског погрома, у коме је од 17. до 19. марта 2004. године са Косова и Метохије протерано више од четири хиљаде Срба и уништен велики број црквених објеката. Годишњица ће, између осталог, бити обележена данас академијом у Народном позоришту у Београду, којој ће присуствовати председник Владе Србије Ивица Дачић, а затим и изложбом на Тргу Републике.
Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију ће годишњицу обележити под слоганом „Злочин без казне”, а програм почиње у недељу литургијом и поменом настрадалима у погрому, коју ће у цркви Светог Николе у Приштини служити владика рашко-призренски Теодосије. Литургији ће присуствовати и директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.
Програм ће бити настављен академијом „Злочин без казне. Песмом против звери” и изложбом фотографија у Косовској Митровици.
Српска православна црква ће годишњицу погрома у недељу обележити изложбом „Да се не заборави”, у оквиру које ће у Светосавском дому на Врачару бити изложене копије фресака српске владарске лозе Немањића.
Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ''преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.
Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.
Представници међународне заједнице оценили су тада да је „етнички мотивисано насиље” над Србима на КиМ „планирано и добро оркестрирано”, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.
После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК. Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.
Ни девет година после протеривања већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених.
Танјуг
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026