Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Став о непостојању Датума ће важити од датума кад је донет па све до датума док српско руководство не докаже да му је заиста стало до Датума
Који је данас датум?
Сунце је изашло. Али на неки начин, као и да није.
Тог јутра је, наиме, у Србији освануо дан какав никада пре тога није постојао у њеној историји. И тог јутра, збуњени грађани нису знали шта треба да раде и како треба да се понашају у будућности. Можда зато што будућност, у извесном и прилично баналном смислу, делимично није више ни постојала.
Вече пре овог јутра одјекнула је вест изречена на заједничкој конференцији за штампу којој су присуствовали Кетрин Ештон, Херман Ван Ромпеј, Штефан Филе, Јелко Кацин, Венсан Дежер и још неколицина мање познатих европских званичника. На тој конференцији они су јасно и недвосмислено рекли: за Србију до даљњег - нема Датума. После неколико месеци преговора, консултација и усаглашавања донет је заједнички европски став да Србија није показала довољно кооперативности за добијање Датума. Такође је изречено да ће став о непостојању Датума важити од датума кад је донет па све до датума док српско руководство не докаже да му је заиста стало до Датума.

Влада Србије реаговала је у складу са бриселском одлуком. На хитној седници донета је уредба о укидању свих датума у земљи. Таква одлука је донета због нејасних последица става европских званичника: није се тачно знало да ли Европска унија када мисли на Датум мисли на неки конкретан датум или се непостојање Датума односи на све датуме у којима би он могао да се догоди? Одговор на ово питање није се могао пронаћи, јер нико од чланова Владе није смео да позове Брисел и да затражи прецизније тумачење одлуке. Из тих разлога Влада је одлучила да се укину баш сви датуми: тиме ће се још једном показати приврженост наше земље европским интеграцијама, а и онемогућити да ЕУ помисли да је став о томе да нема Датума у Србији протумачен површно и без разумевања за важеће европске стандарде.
Тог јутра, дакле, дневне новине у Србији нису објавиле датум свог излажења на насловној страни. "Среда" је писало у заглављима, а тек у појединим гласилима наклоњеним опозицији писало је "прва среда", пошто је уредништво тих гласила хтело да задовољи потребу читалаца за каквим-таквим оријентисањем у времену. Сем што су датуми нестали са дневних новина, одлука Владе се дисциплиновано примењивала и у осталим сегментима живота: предузимљиви трговци су брисали рокове трајања са оно мало млека које испуњава европске стандарде о висини нивоа афлатоксина; сналажљивији факултети су испитне рокове студентима заказивали по црквеном календару ("Испит из диференцијалне геометрије биће одржан сутра, на Свете мученике Агатопода и Теодула"); банке су аутоматски избрисале датуме са свих уговора о кредитима и обавестиле све своје дужнике да се кредити плаћају "до даљњег", без спецификовања датума; по сличном принципу су и тужилаштва продужила притворе бројним осумњиченима у затворским установама у Србији.
Опозиција је била потпуно дезоријентисана, јер без датума се више није могло знати када ће бити ванредних избора, када је нова седница Парламента, а ни како организовати евентуалне демонстрације.
Бројне проевропске и антиевропске организације у Србији протестовале су против овакве одлуке власти. Оне које су за интензивирање европских интеграција сматрале су да непостојање Датума у Србији мора подразумевати и избацивање назива дана из употребе, јер комплетан датум подразумева и тај податак. Њихови евроскептични идеолошки противници захтевали су хитан државни прелазак на стари, јулијански календар, пошто је Европска унија укинула датуме грегоријанског календара, који нам ионако никада ни није био потребан.
Сем невладиног сектора и бројни аналитичари и коментатори на различите начине су тумачили примену бриселске одлуке: једни су сматрали да је питање тренутка када ће европска администрација Србији, због њене тврдоглавости око Косова, забранити и означавање времена у дану сатима и минутима. Други су, пак, дошли до закључка да став Европске уније око датума заправо обавезује Србију да више не користи ни датуме из прошлости, почев од често употребљаваних 5. октобра и 9. марта, па до осталих битних датума из српске ближе и даље историје.
За бројне грађане непостојање Датума је, у извесном смислу, донело чак и олакшање. Обрадовали су се они који воле пролеће, а с обзиром на то да ће то прелепо годишње доба сада наставити да траје све до неке нове одлуке Брисела.
Небројени пензионери изразили су уверење да неће више морати да брину да ли ће пензије стизати на време, а један део малобројних запослених је дошао до закључка да неће толико примећивати кашњења својих плата. Готово сви изборни гласачи дошли су до олакшавајућег закључка да - пошто без иједног датума суштински нема кретања кроз време - не постоји више могућност од повратка у деведесете. Дакле, несвесна последица своје одлуке, Европска унија је на неки начин веома помогла Србији: земља која нема Датум сада, на један бизаран начин, заправо има сво време овог света.
Воја Жанетић, В. Новости