Афлатоксини се јављају у пределима са влажном климом, на воћу, житарицама и семенкама. Они настају развојем буђи Aspergillus flavus.
Јављају се у пределима са влажном климом, али и као последица суше. Стручњаци процењују да је у Србији током прошле сушне године афлатоксином затровано 70 одсто рода. А како је афлатоксин доспео у млеко?
Преко кукуруза који се користи као исхрана стоке, афлатоксин је доспео у организам крава, а афлатоксини који се налазе у млеку најјачи су познати канцерогени у природи. У Србији је дозвољена количина афлатоксина у млеку 0,05 микрограма по килограму, у ЕУ 0,025, док је у Мађарској потпуно забрањен.
Да би се направио килограм сира, потребно је најмање 3,5 литра млека, што значи 3,5 пута више потенцијално зараженог млека и исто толико већу опасност по здравље људи. Када једном уђу у ланац исхране, афлатоксини се тешко уништавају.
Треба истакнути да су на афлатоксин отпорни соја, пасуљ, пшеница и јечам.
Најчешће болести - Рак јетре
Одрасле особе имају високу толеранцију на афлатоксине, пошто су широко распрострањени у природи. Ипак, уколико сте стално изложени његовом дејству, опасности су веће, а најчешће изазива рак јетре.