Иако је оригинал писма у НБС, Музеј Николе Тесле чува изворе о Теслином занимању за литературу. Стојиљковић је 2002. приредио изложбу „Никола Тесла у Београду 1892”, која је обрађивала непуни 31 сат, колико је научник провео у српској престоници. Тадашња изложба и пропратни текст кустоса значајни су за актуелну поставку у НБС, јер осветљавају сусрет који је нешто касније довео до сарадње.
– Змај је тада први пут у животу прочитао сопствене стихове – додаје Стојиљковић.
Захваљујући Џонсону, Тесла је успео да у „Century magazine”, 1894. године, објави преводе неких Змајевих песама, као и текст о српском аутору. Он је, између осталог, у овом чланку писао: „Змајеве песме су толико суштински српске да изгледа готово немогуће да се оне преведу на други језик. По оштрој сатири без волтеровског отрова, по добронамерном и спонтаном хумору, по финоћи и дубини израза, оне су изванредне.”
Тесла у овом чланку пише да су „Срби били изванредни у народном песништву”, као и да је Гете српске народне песме „сматрао дораслим најфинијим производима Грка и Римљана”.
Академик Васо Милинчевић највише је писао о томе колико је „творац револуционарне ере у електротехници” био одушевљен лепом речју и паметним мислима. Милинчевић у раду „Никола Тесла и књижевност” истиче да је Тесла одлично познавао „Горски вијенац” и поезију Змаја и Војислава Илића, као и Дантеову „Божанствену комедију”, Шекспировог „Хамлета” и Пушкиновог „Евгенија Оњегина”, све рецитујући у оригиналу.
Најзанимљивије је, међутим, што Милинчевић проналази да су се Теслина генијалност за природне науке и његова наклоност ка књижевности умногоме преплитали. Он чак сматра да је научников дар за физику био „инспирисан поезијом”, јер је Тесла идеју о ротационом магнетном пољу добио захваљујући познавању Гетеових стихова. Физичар је и сам писао да је дуго осећао да је близу решења за ротационо поље, али да му је потпуна и јасна идеја синула тек када је шетајући се са пријатељем у Будимпешти почео да рецитује „Пролог” из „Фауста”.
Пријатељ Марка Твена
Када је Тесла после ниже реалне гимназије пао у постељу тешко болестан, желео је да се окружи књигама, али му је отац забранио да превише чита. Ипак, дозволио му је да се упозна са раним радовима Марка Твена, који ће 25 година касније бити чест гост Теслине лабораторије у САД.
Тесла је волео да прочита сва дела једног аутора. Када је почео да чита Волтера, сазнао је да за сто томова списа штампаних ситним слогом „које је тај монструм написао испијајући 72 шоље црне кафе дневно. Морао сам то савладати, али кад сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао:’Никад више!’”
Ј. С., Политика