Нов извештај показује да Американци умиру млађи и имају веће стопе многих врста болести и повреда него људи у другим земљама са високим приходима.
Овај здравствени недостатак присутан је у свим узрастима до 75 година старости, као и у свим друштвено-економским групама.
„Изгледа да чак и они који су осигурани, факултетски образовани и са високим приходима, имају лошије здравље него људи у другим земљама“, каже аутор извештаја Стивен Вулф, професор медицине на Вирџинија универзитету у Ричмонду.
Извештај обухвата преглед великог броја болести, повреда и понашања и читав животни век становника 17 земаља, укључујући САД, Аустралију, Канаду, Јапан и земље западне Европе. Генерално, извештај показује да амерички мушкарци живе четири, а жене пет година краће у поређењу са људима у неким другим земљама са високим приходима.
Према извештају, САД је на дну или близу дна листе у вези са девет кључних области здравља, укључујући:
* смрт одојчади и новорођенчад ниске порођајне тежине
* повреде и убиства
* тинејџерске трудноће и полно преносиве инфекције
* ХИВ и АИДС
* смрт проузроковану наркотицима
* гојазност и дијабетес
* срчана обољења, хроничну болест плућа и инвалидитете
Конкретно, деца рођена у САД имају мање вероватноће да ће доживети свој пети рођендан од деце из неких других земаља. САД такође има већу смртност новорођенчади од било које високо развијене земље.
Штавише, амерички тинејџери имају већу стопу смртности од саобраћајних несрећа и убистава, највишу стопу трудноће код тинејџера, а и имају и већу вероватноћу да ће се заразити неком од сексуално преносивих инфекција.
Са друге стране, извештај показује да се ситуација мења за старије од 75 година. Американци који доживе 75 година, имају дужи животни век од људи у другим високо развијеним земљама.
Да ли Американци мање брину о себи?
Американци чешће учествују у одређеним нездравим начинима понашања, као што је једење веома масне и висококалоричне хране, а ређе и везују појасеве за време вожње.
„Један од разлога је велика зависност од аутомобила многих од нас, а то може утицати на ниво физичких активности. Постоји много фактора за које људи могу сматрати да нису нарочито нездраве навике“, каже Ана В. Диез-Ру, професор епидемиологије и директор Центра за социјалну епидемиологију и здравље становништва на Универзитету Мичиген у Ен Арбору. „Још један пример је и лак приступ оружју који може резултовати високим стопама оружаног насиља и убистава“, каже она.
„Постоји много акција које се могу предузети на нивоу појединца, породице, заједнице, па и на националном нивоу. На пример, препоруке о важности избора здраве хране и регулација тежине могу спречити гојазност и дијабетес“, каже Вулф.
Превенција уместо лечења
„Многи људи мисле о Америци као месту са најсавременијом медицинском негом и терапијама, али здравствена заштита подразумева много више од технологије“, каже Жаклин Молин, потпредседник јавног здравља на Норт Шор-Лонг Ајленд јеврејском здравственом систему. Она је урадила ревизију овог извештаја и додаје да подаци треба да послуже као позив за буђење, а да решење лежи у промени свести ка спречавању болести и повреда, а не лечити их након што се оне догоде. „Приступ здравственој заштити је такође ограничен у САД-у, док друге земље имају већи приступ заштити и здравственим услугама", каже Молин.
Алисон Норис, доцент епидемиологије за јавно здравље на Охајо Стејт Универзитету у Колумбусу,такође је урадила ревизију извештаја: „Овај извештај показује да разлике постоје и ко сноси највећи терет, али он нам не говори и зашто те разлике постоје.“
Напомена
И ми би требало да извучемо поуке из ових истраживања јер је чињеница да породица, школа, здравство, политичке партије, средства јавног информисања и државне институције, могу много да учине за здравље деце и одраслих.
Чињеница је да се може много тога урадити на здравственој култури, хигијенским навикама, здравим животним навикама, здравој исхрани, физичкој активности, понашању у саобраћају, превентивним прегледима; или у организацији здравства, борби против пушења, борби против алкохолизма, борби против насиља, борби против наркоманије…
Драган Цветковић, Крстарица
Ауторска права Радио Оаза 2026