Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Чашица ракије дневно добро делује на крвне судове, варење, против бактерија
Французи имају коњак, Шкоти виски, Мексиканци текилу а ми - шљивовицу.
Истина, још нисмо заштитили технологију производње, па могу да је својатају и други, али земља и поднебље у коме шљиве расту у Србији даје нашој ракији јединствен укус. Због тога је она веома цењена и код нас и у свету, а за шљивовицом и шљивовом препеченицом не заостају ни траварице, лозовача...
Добри познаваоци воћних и грожђаних ракија тврде да су одличног квалитета и дуњевача, кајсијевача, вишњевача, јабуковача и ракија од рибизле које се производе у нашој земљи.
Многи узимају једну чашицу изјутра као лек за „спаљивање бактерија“, а користи се и за извлачење температуре, припремање облога, масаже и припремање народних лекова са лековитим биљем.
Може да буде безбојна, благо обојена или као дукат жута, а за све ракије важи исто правило: не треба их пити већ само дегустирати, и то када за то постоји добар разлог. На пример, два-три гутљаја пред недељни ручак аперитивних ракија које могу да заголицају желудац, или уз штрудле, пите, колаче, торте мало дижестивних, старих, које помажу варење.

- Не треба пити јака алкохолна пића која имају више од 40 волумних процената - каже др Нинослав Никићевић, ванредни професор технологија јаких алкохолних пића Пољопривредног факултета у Београди и једини доктор наука и универзитетски професор који је докторирао на ароматским компонентама шљиве пожегаче. - Пића јачине 50 и више волумних процената штетна су за јетру, желудац, мозак када се дуже време узимају.
Наш саговорник каже да најбоље ракије имају од 40 до 45 волумних процената (16-18 гради). Ако су јаче, алкохол у њима надјачава све друге компоненте, а слабије могу да буду и отужне. Рецимо, безбојну кајсијевачу треба пити када има јачину 43-44, а када је „обојена“ 42-43 волумна процента, што је идеална јачина и за вишњевачу и трешњевачу. Само шљива, дуњевача и бресковача могу да имају 45 волумних процената, а лозовача може да има и један проценат више.
Добра ракија мора да има мирис, арому и да буде питка. Треба да склизне низ грло, а не да га запара, да греје у стомаку, а у устима остави укус воћа. Ако се држи у бурету или бачви добиће златно жуту боју, а стручњаци кажу да је најбоље оно које је направљено од храста од кога течност постане маслинастозелена. У дрвени суд на сазревање или старење никада не иду воћне ракије од јагоде, малине, купине, јабуке (ако није направљена по калвадос технологији), вишње и трешње. У буре иде шљивовица, дуњевача, кајсијевача, лозовача.
- Када сипате стару ракију, оставите је у чашици пар минута, пре него што попијете први гутљај. Хемијске везе у старим ракијама су јаке, и алкохол не дозвољава да мирис избије из чаше. Али, ако „одлежи“ три-четири минута, осетићете у ноздрвама од ког воћа је ракија направљена и пре него што је пробате - објашњава наш саговорник.
Препорука је и да се флаша из које дуго нисте сипали неко јако алкохолно пиће пре коришћења неколико пута промућка, да се уједначи јачина ракије, јер се због стајања етил алкохол попне горе у течности. Истовремено ће се открити талог ако га има, а уједначиће се и мирисне компоненте.
САМО У СТАКЛЕНОЈ АМБАЛАЖИ
Ако неко бира ракију тако што флашу добро протресе да види венац, треба да зна да то није метод који ће гарантовати куповину квалитетне ракије - објашњава др Нинослав Никићевић. - Венац ће само да каже да је та ракија јача од 20 гради али не и да је квалитетна, чак може да буде и кисела. Иначе, ракије не би требало да се чувају у пластичној амбалажи, најбоља је стаклена.
Б. Лаћарак, В. Новости