Чашица ракије дневно добро делује на крвне судове, варење, против бактерија
Французи имају коњак, Шкоти виски, Мексиканци текилу а ми - шљивовицу.
Истина, још нисмо заштитили технологију производње, па могу да је својатају и други, али земља и поднебље у коме шљиве расту у Србији даје нашој ракији јединствен укус. Због тога је она веома цењена и код нас и у свету, а за шљивовицом и шљивовом препеченицом не заостају ни траварице, лозовача...
Добри познаваоци воћних и грожђаних ракија тврде да су одличног квалитета и дуњевача, кајсијевача, вишњевача, јабуковача и ракија од рибизле које се производе у нашој земљи.
Многи узимају једну чашицу изјутра као лек за „спаљивање бактерија“, а користи се и за извлачење температуре, припремање облога, масаже и припремање народних лекова са лековитим биљем.
Може да буде безбојна, благо обојена или као дукат жута, а за све ракије важи исто правило: не треба их пити већ само дегустирати, и то када за то постоји добар разлог. На пример, два-три гутљаја пред недељни ручак аперитивних ракија које могу да заголицају желудац, или уз штрудле, пите, колаче, торте мало дижестивних, старих, које помажу варење.
- Не треба пити јака алкохолна пића која имају више од 40 волумних процената - каже др Нинослав Никићевић, ванредни професор технологија јаких алкохолних пића Пољопривредног факултета у Београди и једини доктор наука и универзитетски професор који је докторирао на ароматским компонентама шљиве пожегаче. - Пића јачине 50 и више волумних процената штетна су за јетру, желудац, мозак када се дуже време узимају.
Наш саговорник каже да најбоље ракије имају од 40 до 45 волумних процената (16-18 гради). Ако су јаче, алкохол у њима надјачава све друге компоненте, а слабије могу да буду и отужне. Рецимо, безбојну кајсијевачу треба пити када има јачину 43-44, а када је „обојена“ 42-43 волумна процента, што је идеална јачина и за вишњевачу и трешњевачу. Само шљива, дуњевача и бресковача могу да имају 45 волумних процената, а лозовача може да има и један проценат више.
Добра ракија мора да има мирис, арому и да буде питка. Треба да склизне низ грло, а не да га запара, да греје у стомаку, а у устима остави укус воћа. Ако се држи у бурету или бачви добиће златно жуту боју, а стручњаци кажу да је најбоље оно које је направљено од храста од кога течност постане маслинастозелена. У дрвени суд на сазревање или старење никада не иду воћне ракије од јагоде, малине, купине, јабуке (ако није направљена по калвадос технологији), вишње и трешње. У буре иде шљивовица, дуњевача, кајсијевача, лозовача.
- Када сипате стару ракију, оставите је у чашици пар минута, пре него што попијете први гутљај. Хемијске везе у старим ракијама су јаке, и алкохол не дозвољава да мирис избије из чаше. Али, ако „одлежи“ три-четири минута, осетићете у ноздрвама од ког воћа је ракија направљена и пре него што је пробате - објашњава наш саговорник.
Препорука је и да се флаша из које дуго нисте сипали неко јако алкохолно пиће пре коришћења неколико пута промућка, да се уједначи јачина ракије, јер се због стајања етил алкохол попне горе у течности. Истовремено ће се открити талог ако га има, а уједначиће се и мирисне компоненте.
САМО У СТАКЛЕНОЈ АМБАЛАЖИ
Ако неко бира ракију тако што флашу добро протресе да види венац, треба да зна да то није метод који ће гарантовати куповину квалитетне ракије - објашњава др Нинослав Никићевић. - Венац ће само да каже да је та ракија јача од 20 гради али не и да је квалитетна, чак може да буде и кисела. Иначе, ракије не би требало да се чувају у пластичној амбалажи, најбоља је стаклена.
Б. Лаћарак, В. Новости
Ауторска права Радио Оаза 2026