У једном од самртних тренутака за које су мислили да су му последњи, како је Тесла касније казивао, отац је улетео у његову собу и покушавао да га развесели, несигурним гласом. Никола му је тада рекао да би можда могао да се опоравим ако му отац допуст да студира технику.

Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету, одговорио је отац. Те су речи имале чудотворну снагу, јер је уследио чудесан опоравак. Отац је испунио обећање и Никола 1875. године уписује Вишу техничку школу у Грацу. Већ на трећој години студија у њему се родила идеја о стварању обртног поља. После неколико година младалачког лудовања, несолидног живота и разочарења, Тесла прекида студије и у Марибору 1879. године почиње да ради као помоћни инжењер. Исте године умире му отац и да би испунио последњу очеву жељу, Никола је латио књиге и завршио факултет, а 1880. године уписује и факултет у Прагу. Неколико година, које су уследиле, представљале су значајан период у његовој каријери.

После рада у Будимпешти у Централном телефонском уреду, уследио је изум обртног магнетног поља у фебруару 1882. године. Те исте године на препоруку својих предпостављених, добија запослење у Паризу у Едисоновом континенталном друштву, а. 1884. године Едисон је Тесли дао посао у својој лабораторији у Њујорку. Ипак, нихова сарадња није дуго трајала.
Незадовољан односом претпостављених према своме раду, Никола Тесла је већ наредне 1885. напустио Едисона и уз помоћ неких инвеститора основао “Tesla Arc Light Co”.
У почетку, због обавеза према инвеститорима, морао је да ради у области лучних светиљки, али је после тога кренуо у реализацију својих пројеката из области полифазних наизменичних струја. После предавања “Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје” 16. маја 1888. које је одрзао пред Америчким институтом електроинжењера (AIEE), Тесла је добио понуду од фирме Вестингхаус (Westinghouse) за откуп патената из области полифазних струја. Уследиле су године у којима је Тесла са Вестингхаусовим инжењерима радио на практичној примени својих изума.
Тридесетог јула 1891. Никола Тесла је добио америчко држављанство. Добар део 1892. Тесла је провео у Европи. Ту је кроз многобројна предавања промовисао своје идеје. Своје предавање “Експерименти са наизменичним струјама високих напона и високих фрекфенција” одржао је у Енглеској пред Институтом електроинжењера и пред Краљевским институтом. Исто предавање поновио је у Паризу пред интерационалним друштвом електричара и Француским друштвом за физику.

Стигао је и да једини пут у животу посети Београд где је остао три дана. Такође те 1882. године Тесла је остао и без другог родитеља. Умрла му је мајка и тај губитак му је страшно тешко пао.
После повратка у Америку уследила је нова борба. Заговорници употребе једносмерне, уједно и противници коришћења наизменицне струје осули су дрвље и камење критикујући и упозоравајући на опасности које њена употреба доноси. Тријумф, у овом сукобу познатом као “Рат струја”, су 1893. однели они који су имали мало више визионарства са собом. Светска изложба у Чикагу је те године била осветљена уз помоћ наизменичне струје. Уследило је истраживање на пољу бежичног преноса сигнала и енергије. Своју идеју и намеру да своје истраживање упути у том смеру Тесла је јавно изнео у говору приликом пуштања у погон електране на Нијагариним водопадима 1897.

Ипак, велику мистерију представљају Теслина истраживања на овом пољу. Иако је провео скоро годину дана у Колорадо Спрингсу (1899-1900), и водио исцрпан дневник о својим истраживањима, до шире употребе бежичног преноса електричне енергије до данас није дошло. Тесла је имао намеру да искористи горње слојеве Земљине кугле како би енергију са једног пренео на други крај света. Нека своја открића описао је у есеју “Проблем повећања људске енергије”, који је изазвао широко интересовање научног и пословног света.
Један од најбогатијих људи Америке у то време, банкар Ј.П. Морган (John Pierpont Morgan 1837-1913), понудио је финансијску подршку Тесли, а до сарадње долази на пројекту “Светски радио систем”, који је Тесла водио у својој лабораторији на Лонг Ајленду. Ипак, после само годину дана Морган је научнику ускратио финансије. Првествени разлози су инетерс Тесле искључиво за науку , док је код Моргана покретач био интерес да се проналасци добро уновче и профит. Службени разлаз уследио је пошто је Маркони (Guglielmo Marconi 1874- 1937). извео прво успешно трансантлантско бежично слање радио поруке. Тесла је Моргану тада признао да је он тако нешто могао да учини одавно, али да то није циљ његовог истраживања.
Тесла је ускоро исцрпео све изворе финансирања и уследиле су за њега доста тешке године у којима је радио на усавршавању постојећих и патентирању нових проналазака у области машинства. Јавност се ипак подсетила великог генија 1917. када му је додељена Едисонова медаља, највеће америчко одликовање у области технике. 1919. Тесла је несумљиво био испред свог времена. Ипак, његово визионарство и различите изјаве (“Како сигнализирати на Марс” или “Растурање торнада”) утивцале су да га неки сматрају чудаком, човеком који је изгубио везу са стварношћу.
Пред крај живота, уз помоћ пријатеља и скромне пензије коју је нерадо прихватио од тадашње југословенске владе Тесла је некако опстајао. Његово здравље се значајно погоршало након смрти неколицине преосталих пријатеља Роберта Андервуда Џонсона (Robert Underwood Johnson) и Ричмонда Пирсона Хобсона (Richmond Pearson Hobson) 1937. Те године је доживео и саобраћајну несрећу - ударио га је такси док је прелазио улицу.
Иако су бројни његови патенти и изуми доживели практичну примену и у многоме нам олакшали живот, велики геније који је задужио свет, умро је сам у соби хотела Неw Јоркер, 7. јануара 1943. године, недуго пошто је поноћ најавила долазак православног Божића. Урна научног генија чува се у музеју у Београду, али значајнији део Тесле ипак живи свуда и свакодневно око нас - у изумима и комфору живота који нам пружа електрична енергија и његови бројни други изуми и проналасци.
Младен Бијелић, MPC