На Истоку слављење Божића је вероватно први увео свети Василије Велики у Кападокији. Следују му свети Григорије Богослов, који га у Цариград уводи 379. године, и свети Јован Златоусти, у Антиохији, 386. године. Током петог века, готово све цркве широм васељене прихватају слављење Божића.
Како наводи свети Јован Златоусти, Божић је извор свих хришћанских празника, јер да није било Христовог рођења, не би било ни крштења, ни васкрсења, ни других. Или како каже Његош: Нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића. Јер, оно што су "очи за тело и телесни живот, то је Христово рођење за душу и за свеукупни смисао људског и васионског живљења и општег постојања".
- На тај дан празнујемо рођење Сина Божијег - Господа Исуса Христа. Свети апостол Павле разоткрива ову тајну у посланици Тимотеју говорећи: "Бог се јави у телу". Односно, Бог се појавио у личности Господа Исуса Христа, а са њим и све оно што је божанско - божанска љубав, мудрост, сила и светост. Својим уласком у свет "Бог је постао човек", каже свети Атанасије Велики, да би "човек постао бог". Односно, Богочовек Христос је поставио пример жртве, љубави и свих других врлина које оплемењују човека и узводе га у божанско достојанство - појашњава свештеник из Бањалуке Зоран Пајкановић.
Наглашава да је Исус Христ у свет ушао као тиха светлост свете славе, како се наводи у молитви на вечерњем богослужењу, обасјавши витлејемску пећину у којој се родио.
- На послетку, ова светлост је засијала на хоризонту нове ере у срцима људи, наговештавајући хришћанство као доминантну религију рода људског - истакао је Пајкановић. Додаје да није чудо што је празник Божића постао центар историје људског рода.
- Целокупно културно човечанство поделило је историју рода људскога на два дела - на историју пре рођења Христовог и на историју после његовог рођења - казао је Пајкановић.
Прославу најрадоснијег хришћанског празника прате најлепши верски обичаји и обреди. Симболи Божића је слама, која представља симбол јасли у витлејемској пећини у које је положен новорођени Исус, затим новчићи који у слами симболишу злато којим је дарован Исус. Ораси у слами и у ћошковима собе симболишу то да Бог влада над све четири стране света, док кађење куће представља симбол смирне и тамјана којима је, такође, дарован Христ.
Поред ових симбола, прославу Божића обележава и положајник, односно гост на Божић, а најчешће је мушко дете или младић. Зато се положајник прима као сам Господ - који својим рођењем у све домове људске доноси мир и добру вољу.
Неизоставни симбол Божића је и Bадњак, који представља гране којима је заложена ватра по Исусовом рођењу. То је и симбол Исуса Христа који је у напону своје снаге, силом свога Божанства, раскинуо ланце ропства греху, препородио човека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини - према Богу, највећем добру, омогућивши му спасење од греха, зла и вечне смрти - смрти духовне, као што и млад церић, односно храстић, силином својом разбуктава ватру на огњишту, а јарким пламеном својим обасјава све ћошкове домова наших.
Поклони мудраца
Према предању, Христово рођење у Витлејему крај Јерусалима пропратила је необична појава, која је представљала божански знак да се нешто важно и судбоносно догодило. Појавила се веома јарка звезда на небу, а њу су следила тројица мудраца са Истока да би запазили где ће се зауставити, јер, како им је предсказано, ту ће наћи новорођено дете које је Спаситељ човечанства.
Пошто се звезда зауставила над местом где се налазио тек рођени Исус, мудраци су ушли, даровали дете златом, тамјаном и смирном, дубоко му се клањајући. Тим знацима почело је за људски род сасвим ново време које траје већ два миленијума, а поклони Спаситељу и данас изазивају пажњу.
РТРС