Коефицијент интелигенције не може сам да представља интелигенцију, оценили су аутори једног од истраживања објављеног у часопису "Неурон".
Канадско-британска група научника дошла је до тог закључка спровевши истраживање на више од 100.000 учесника који су прошли низ од 12 тестова мерења капацитета памћења, расуђивања, концентрације (пажње) и планирања.
Обављена су код 16 учесника после проласка кроз тестове, такодје, снимања мозга магнетном резонанцом, пренели су француски медији.
Анализа резултата испитивања је показала да су неопходне најмање три различите компоненте да би се објасниле разлике у перформанси: краткорочно памћење (радно памћење), расуђивање и једна од вербалних компоненти. То је засновано на чињеници да слике мозга показују да те три компоненте одговарају различитим можданим круговима. Резултати су показали и утицај различитих фактора на мождане функције.
Они су показали пре свега да мождане вежбе не би требало да побољшавају сазнајне перформансе, као и да старење има велики негативни утицај на памћење и способности расуђивања.