Сутра се у великом броју домова у Србији прославља Свети Никола. То је светац кога слави највећи број српских породица, па се често каже да половина Срба слави славу, а друга половина су гости код домаћина који тог дана прославља.
Свети Никола је био један од најватренијих заговорника хришћанске цркве и велики противник јеретичких учења у првим вековима хришћанске проповеди. Светог Николу подједнако поштују и западни и источни хришћани, а у Србији је једна од најчешћих слава и заштитник православних породица. Свети Никола, чије име на грчком значи победитељ народа, сматра се у хришћанском свету победитељем над злом, а као проповедник православног хришћанства у првим вековима имао је највећи број присталица.
Српска православна црква обележава дан смрти Светог Николе, чудотворца Мирликијиског, рођеног у граду Патари, у области Мире Ликијске у данашњој Турској, у време цара Валеријана. То је било 6. децембра 345. године или 19. децембра по званичном грегоријањском календару, па тога дана сви хришћани дају помен светитељу.
Хришћанске цркве славе такође и пренос моштију Светог Николе, које су 22. маја 1096. године пренесене из Патаре у Бари у Италији, где и данас почивају, и сматрају се местом на коме се срећу и на коме ће се помирити источни и западни хришћани и њихове подељене цркве.