Ако велике силе, додао је он, заиста желе да среде стање на овом делу Балкана онда га морају посматрати у целини – од Македоније, преко Космета и Санџака, до Црне Горе и Босне и Херцеговине. И при томе би, ако су добронамерне, морале да се стриктно придржавају међународних правних аката.
Радојичић каже да је криза у БиХ почела у априлу прошле године, када захваљујући хрватским и посланицима Странке за БиХ нису усвојени амандмани на Устав БиХ.
„Од тада имамо концентрацију негативне енергије од коментара на уставне амандмане, преко изјава о пресуди Међународног суда правде, до окривљивања српске стране за неуспех реформе полиције. Одлуке високог представника су само долиле уље на ватру”, каже Радојичић. Он додаје да ако су намере међународне заједнице добре, онда су јој процене и методи погрешни: „наметање решења не води изградњи поверења него у супротном правцу”.
„Кључне западне земље у Контакт групи и Савету за примену мира у БиХ опет примењују матрицу о некаквом тајном српско-српском договору који дестабилизује регион”, каже за наш лист бивши председник Републике Српске Драган Чавић и наставља:
– Очигледно, реч је о замени теза, јер основно питање гласи: На чије и на какве одлуке је уследила реакција руководства Републике Српске и Србије? Да није било Лајчакових одлука, не би било ни реакција из Бањалуке и Београда. Искуство ми говори да међународни фактор овде унапред припреми амбијент који ће изазвати онакву реакцију Срба какву су у светским центрима моћи предвидели и на коју су унапред припремили одговор. Једноставно, овде су све случајности – намерне. Понашање српског премијера Војислава Коштунице и председника Србије Бориса Тадића за Чавића су „израз забринутости Србије због непримереног кршења међународних докумената и то од стране оних који су их написали и потписали”. Он вели да „велике силе покушавају да два питања – БиХ и Космет – споје у једно” и да га реше на штету српског народа са обе стране Дрине.
„У децембру ће Лајчак, вероватно, донети одлуку којом редукује принцип ентитетског гласања, чиме би Република Српска била потпуно маргинализована у заједничким органима БиХ па не би суштински ни било потребе да у њима партиципира. За овај месец је најављен и крај мандата „тројке” задужене за преговоре Београда и Приштине, а у њему ће изборна кампања у Хрватској, у којој ће и БиХ бити једна од тема, достићи врхунац. Све то скупа може да још више продуби кризу у БиХ, најјачу од потписивања Дејтонског споразума до данас”, рекао је Чавић.
Политичка ситуација у БиХ усијала се 19. октобра, када је високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак саопштио да је – а да о томе претходно није ни обавестио, а камоли консултовао руководство Републике Српске – наметнуо Закон о измени и допуни Закона о Савету министара и донео Обавезујућу инструкцију о промени Пословника о раду Парламентарне скупштине БиХ. Овим одлукама, по оцени правних ауторитета у Републици Српској и Србији, Лајчак је, кршећи Дејтонски споразум, угрозио државноправни статус српског ентитета у БиХ. Поједностављено речено, отворио је могућност прегласавања представника Републике Српске и српског народа у заједничким органима БиХ.

Живановић: Прагматизам налаже да се прихвате Лајчакове одлуке
Професор бањалучког Филозофског факултета др Миодраг Живановић је рекао да су институције Републике Српске и њен премијер Милорад Додик непримерено одговорили на Лајчакове одлуке. „Истина, непримерено је овом времену да високи представник буде изван устава и да он буде једини његов тумач. То високим представницима даје могућност да га различито тумаче, као што је Лајчак другачије протумачио одредбе о кворуму и гласању у Савету министара и Парламентарној скупштини од свог претходника. Политички прагматизам налаже да се прихвате његове одлуке и договори њихово спровођење. А на нивоу БиХ треба постићи договор о промени улоге високог представника”, навео је Живановић.
Што се тиче реаговања западних земаља на изјаве Војислава Коштунице, Живановић каже да би оне требало да успоставе баланс, да се на исти или сличан начин огласе и поводом изјава председника Хрватске Стјепана Месића и других хрватских званичника, поготово оних који заговарају радикалну промену Дејтонског споразума. Месић је, подсетимо, неколико пута рекао да Републику Српску треба – укинути.
Боро Марић