Рођен је 1. новембра 1842. године. Био је историчар, филолог и државник, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке, који је као министар просвете реорганизовао основне и средње школе у Србији. У време Анексионе кризе 1909. образовао је владу свих странака. После Првог балканског рата, закључио је, као шеф српске делегације у Лондону, мир с Турском.
Објавио је граматику српског језика, прву "Историју српске књижевности" и "Српску библиографију" књига 18. и 19. века. Делима "Васкрс државе српске", "Срби и Турци XIV и XV века" и "Балканска питања" поставио је основе српске историографије.
Стојан Новаковић: Отаџбини, с љубављу