Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Лош задах може да настане услед лоших хигијенских навика, али може да буде и знак здравствених проблема. Поред тога, задах се може да погорша врстом хране коју једете, као и другим нездравим животним навикама.
Како храна утиче на задах?
У суштини, сва храна коју једемо почиње да се раствара у устима. Како се храна вари и апсорбује у крвоток, она се преноси и до плућа, а самим тим и на задах. Ако једете храну са јаким мирисом (као што су бели и црни лук), прање зуба, чишћење концем, па чак и испирање уста само привремено прикривају мирис; он неће нестати у потпуности све док ове намирнице потпуно не напусте ваше тело.
Како лоше навике утичу на задах?
Ако не перете зубе и не користите конац свакодневно, честице хране могу остати у вашим устима, а тако настају бактерије међу зубима, око десни и на језику. Све то узрокује лош задах. Антибактеријска течност за испирање уста може помоћи да се смањи број бактерија. Што се тиче лошег задаха, одржавање правилне хигијене подједнако важи и за особе са вештачким зубима.
Пушење или жвакање дувана такође изазива лош дах, мрље на зубима, а осим тога смањује способност да осећате укус хране и иритира десни.

Који се здравствени проблеми повезују са лошим дахом?
Упоран задах и непријатан укус у устима могу бити упозорење за болести десни, односно пародонтопатију, која настаје гомилањем наслага на зубима. Бактерије проузрокују токсине које се формирају у устима, што иритира десни. Ако се обољење не лечи, десни се могу оштетити, али и виличне кости.
Други медицински узроци лошег задаха укључују лоше припијена стоматолошка помагала, гљивичне инфекције уста и каријес.
Сува уста или керостомија је здравствено стање које такође може изазвати лош задах. Пљувачка је неопходна како би уста била влажна и чиста; она неутралише киселине које настају од плака и тако уклањају мртве ћелије које се распадају и изазивају лош дах. Сува уста могу бити последица нежељених ефеката разних лекова, проблема пљувачних жлезда или сталног дисања на уста.
Многе друге болести могу изазвати лош задах, а ту спадају инфекције респираторног тракта, као што су упала плућа и бронхитис, хроничне инфекције синуса, дијабетес, хронична горушица и проблеми са јетром и бубрезима.
Како спречити лош задах?
Практикујте добру оралну хигијену. Перите зубе два пута дневно како бисте уклонили остатке хране и плак. Перите зубе након јела и не заборавите да оперете и језик. Мењајте четкицу на свака два до три месеца. Користите конац за чишћење једном дневно како бисте уклонили храну и плак између зуба. Протезе треба добро очистити пре него што се ставе у уста.
Редовно посећујте свог стоматолога, то подразумева одлазак барем два пута годишње. Након прегледа, стоматолог ће бити у стању да открије, а затим и лечи све могуће проблеме.
Престаните са пушењем. Питајте и свог стоматолога како да оставите цигарете.
Пијте доста воде јер ће тако ваша уста бити влажна. Жвакаће гуме и бомбоне, али без шећера, такође су пожељне јер оне подстичу стварање пљувачке која помаже да се оперу честице хране и бактерије.
Водите дневник о храни коју једете. Ако мислите да храна може бити узрок вашег задаха, консултујте се са стоматологом. Слично томе, направите и списак лекова које узимате, јер неки лекови могу да играју важну улогу у стварању непријатних мириса у устима.
Ко лечи лош задах?
У већини случајева то могу урадити стоматолози. Ако стоматолог утврди да су вам уста здрава и да мирис није оралног порекла, можда ће вас упутити код лекара опште праксе или специјалисте за утврђивање извора мириса и плана лечења. Ако задах, на пример, проузрокује болест десни, онда вас може лечити стоматолог.
Драган Цветковић, Крстарица