У покрету ка Овчем пољу Прва армија се задржала на положајима северно од Куманова, очекујући долазак Треће српске армије са Косова. Турска Вардарска армија кретала се ка Кумановској висији, с намером да српску војску што више задржи испред Овчег поља, где је намеравала да води одсудну битку.
Услед претпоставке да ће главне турске снаге бити на Овчем пољу и услед одсуства извиђања, Прва српска армија неочекивано је ушла у битку после изненадног напада турске Вардарске армије на положаје код Куманова 23. октобра. Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици где су четнички одред мајора Војина Поповића, војводе Вука и Седми пешадијски пук одолели нападу далеко бројнијег и јачег непријатеља. Заузимањем Зебрњака, српске јединице су потпуно разбиле османски распоред и натерале их на повлачење.
Историчар проф. др Миле Бјелајац наглашава да су подвизи појединаца у српској војсци изазивали страх у турској пешадији, у којој је највише било албанских добровољаца, навиклих на пљачке и терор, али не и на прави рат. Он каже да записи посматрача показју да су Срби схватили да су добили одсудну битку овог рата тек 24. октобра поподне, кад су сагледали масе погинулих турских војника, брда опреме бачене у бегу и огромне количине напуштене артиљерије. „ После Кумановске битке, било је веома мало великих окршаја. Трећа српска армија је за свега три дана ослободила Косово, изгубљено пет векова раније. Кумановска битка се сматра и осветом за губитак Косова и позната је народна изрека из тог периода "За Косово - Куманово".
Српско национално буђење и ослобађање од Османског царства трајало је читав деветнаести век. Последњи корак који је Србија начинила на том путу било је ослобођење свих крајева насељених Србима. Исте тежње према својим сународницима гајили су и остали балкански народи, што их је, упркос међусобним несугласицама, навело на зближавање ради остварења заједничког циља. Низом билатералних политичких и војних споразума Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска су 1912. године дефинисале и ускладиле своје ратне планове и циљеве у предстојећем рату. Повод који су балкански савезници искористили за објаву рата био је тежак положај хришћанских балканских народа у Османском царству. Рат Османском царству прва је објавила Црна Гора 8. октобра, затим Србија и Бугарска 17. и Грчка 19. октобра чиме је почела последња етапа у борби за ослобођење Балкана.
Ђуро Малобабић, МРС