Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Велика победа код Куманова у данашњој Републици Македонији била је прва српска победа у Првом балканском рату и најавила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Србије из 14. века.
Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године између српске и турске војске. Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обе војске јуриле једна према другој. Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије, почетни турски напад је одбијен, а битка добијена изненада. Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врховне команде српске војске генерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић, сматрали су да би се ту могла одиграти главна битка између српске и турске војске. Због тога су наредили Првој српској армији, под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, да у што краћем року, у продирању ка југу, спречи концентрацију турских главних снага на Овчем пољу.

У покрету ка Овчем пољу Прва армија се задржала на положајима северно од Куманова, очекујући долазак Треће српске армије са Косова. Турска Вардарска армија кретала се ка Кумановској висији, с намером да српску војску што више задржи испред Овчег поља, где је намеравала да води одсудну битку.
Услед претпоставке да ће главне турске снаге бити на Овчем пољу и услед одсуства извиђања, Прва српска армија неочекивано је ушла у битку после изненадног напада турске Вардарске армије на положаје код Куманова 23. октобра. Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици где су четнички одред мајора Војина Поповића, војводе Вука и Седми пешадијски пук одолели нападу далеко бројнијег и јачег непријатеља. Заузимањем Зебрњака, српске јединице су потпуно разбиле османски распоред и натерале их на повлачење.
Историчар проф. др Миле Бјелајац наглашава да су подвизи појединаца у српској војсци изазивали страх у турској пешадији, у којој је највише било албанских добровољаца, навиклих на пљачке и терор, али не и на прави рат. Он каже да записи посматрача показју да су Срби схватили да су добили одсудну битку овог рата тек 24. октобра поподне, кад су сагледали масе погинулих турских војника, брда опреме бачене у бегу и огромне количине напуштене артиљерије. „ После Кумановске битке, било је веома мало великих окршаја. Трећа српска армија је за свега три дана ослободила Косово, изгубљено пет векова раније. Кумановска битка се сматра и осветом за губитак Косова и позната је народна изрека из тог периода "За Косово - Куманово".
Српско национално буђење и ослобађање од Османског царства трајало је читав деветнаести век. Последњи корак који је Србија начинила на том путу било је ослобођење свих крајева насељених Србима. Исте тежње према својим сународницима гајили су и остали балкански народи, што их је, упркос међусобним несугласицама, навело на зближавање ради остварења заједничког циља. Низом билатералних политичких и војних споразума Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска су 1912. године дефинисале и ускладиле своје ратне планове и циљеве у предстојећем рату. Повод који су балкански савезници искористили за објаву рата био је тежак положај хришћанских балканских народа у Османском царству. Рат Османском царству прва је објавила Црна Гора 8. октобра, затим Србија и Бугарска 17. и Грчка 19. октобра чиме је почела последња етапа у борби за ослобођење Балкана.
Ђуро Малобабић, МРС