У Србији је много цркава и манастира посвећено Светој Петки. Најпознатија је капела Свете Петке на београдској тврђави Калемегдан, коју свакодневно посећују не само верници већ и многи туристи Београда. Сваке године бројни људи на данашњи дан посећују капелу Свете Петке, помоле се, узму воду из извора за коју се верује да је лековита. И управо овај празник послужиће као пример свештенослужитељима да у беседама направе разлику између вере и сујеверја, да укажу на суштину православља, да подсете шта је паганско и обичајно и да то не може заменити истинску веру која је заправо хришћанско живљење. Хришћанин се није само онда када смо у цркви, већ се хришћанство живи свакодневно, ма где човек био и ма шта радио, јер је и речено у Светом Писму, живот без дела је мртав. Подсетиће се верници да им ваља чинити добра дела, помоћи немоћнима, утешити брижне, не злопамтити, не говорити ружне речи, оговарати. Осим тог, једноставно речено, моралног подсетника за верника је веома важан и литургијски живот, молитва као разговор са Богом, исповест, покајање, затим пост и причешће као круна хришћанског живота. Света Петка је управо због свог тихог, молитвеног, подвижничког живота узор хришћанима. Иако је живела далеко од света, у пустињи, постала је позната широм света, обраћају јој се у тешкоћама и људи других религија јер љубав Господња не познаје границе, нације она је ванвременска и ванпросторна, она је за све људе и за сва времена.
Љиљана Синђелић Николић, МРС