Возачи узраста од 18 до 20 година имали су 17 пута веће шансе да погину у судару ако су имали више од 0,8 промила алкохола у крви у односу на оне који нису пили.
Смањење броја пијаних возача
Фриден сматра да је мањи број тинејџера који пију и возе настао због три кључне промене:
    * Законска одредба којом се забрањује продаја алкохола за сва лица млађа од 21 године.
    * Нулта толеранција која подразумева да за млађе од 21 године не постоји граница дозвољене количине алкохола у крви, односно се смеју да консумирају алкохол уопште.
    * Систем обуке младих возача који им омогућава да постепено стекну више искуства под условима мањег ризика.
И даље има посла
Како би се смањио број младих који пију и возе, према Фриденовом мишљењу, родитељи треба да предузму низ корака. Он сматра да су родитељи кључни део ове једначине. Они могу да дају пример сигурних возача и доста пре него што њихово дете стекне довољан број година да и само постане возач. Родитељи би такође требало да омогуће својој деци да се безбедно врате кући уколико су консумирали алкохол (други возач, такси...). Између родитеља и деце требало би да постоји некакав вид споразума (и поверења) о вожњи где ће детету бити дозвољено да вози само ако пристане на услове попут поштовања ограничења брзине, као и да контактира родитеље ако му треба превоз до куће.
Наша стварност
У нашој земљи број несрећа се смањи само када се донесе нови закон или се промени казнена политика, а то обично траје 5 до 10 месеци и после тога буде све по старом. Сведоци смо да се код нас догађа свакодневно велики број саобраћајних несрећа, а да је, нажалост, број смртних случајева у саобраћајним несрећама све већи (1 до 3 дневно). Што је још горе, највише страдају деца и млађи од 30 година.
Приметно је да је алкохолисаност узрок великог броја несрећа, нарочито оних са трагичним последицама. Број младих који возе под утицајем алкохола и ноћу када је смањена видљивост веома је велики, а у таквим условима се тешке несреће најчешће и дешавају.
Крајње је време да се предузимају мере, на свим нивоима, како би се број несрећа, тешких повреда и смртних случајева смањио. Искуства из Америке су поучна па би требало сви да се укуључе у спровођење мера за смањење броја саобраћајних несрећа где су учесници младе и пијане особе. Казне и милиција не могу све решити, већ је потребно да се поред родитеља у спречавање удеса укључе: надлежни органи власти, локалне самоуправе, школе, здравствене установе, медији и невладине организације.
Вероватно би измене у закону, а нарочито у примени закона, допринеле смањењу жртава у саобраћајним незгодама, а сваки спасени живот је од непроценљиве вредности.
Поред пооштравања казнене политике, постоји још велики број могућих мера за смањење саобраћајних прекршаја: забрана точења алкохола омладини (нарочито ноћу), ограничење радног времена локала где се точи алкохол, контрола возача на изласку из локала или после неких манифестација, промене у возачкој обуци младих, организован превоз са журки или прослава (па макар и бесплатан), привремено одузимање возила од несавесних возача, брзо доношење пресуда за прекршиоце, отклањање "црних тачака" на путевима, јавне кампање, јавне осуде познатих личности које крше саобраћајне прописе, указивање на негативне и позитивне примере у саобраћају (недозвољено паркирање, прекорачење брзине, непрописно претицање, пролазак кроз црвено светло, неисправна возила, непрописно прелажење улице...).
Драган Цветковић, Крстарица