Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Сок лечи кашаљ, астму и дијареју, док се печена или кувана дуња препоручује анемичним особама, али и за лечење упала желудачне и цревне слузокоже
Дуња (Cydonia oblonga) зри од октобра до децембра и права је ризница корисних материја. Златножуте боје, опоро киселог плода, ова воћка потиче из југозападне Азије, а у стара времена сматрала се знаком плодности и симболом љубави и среће.
У Старој Грчкој јели су је младенци уочи венчања, док је у Риму, због опојног мириса, била извор етеричних уља за парфеме.
Дуња, воћка јесени, права је витаминска бомба. Осим минималне количине калорија и масти, богата је протеинима, угљеним хидратима, дијеталним влакнима, а садржи и много танинских материја и пектина.
Од витамина највише има витамина Ц, али и велику количину каротена (провитамина А), витамина Б1 и Б2, као и нијацина. Богата је бакром, калијумом, калцијумом, магнезијумом, натријумом, гвожђем, сумпором, хлором.
Семенке дуње садрже чак 15% уља и велике количине важног састојка амигдалина, односно витамина Б17, који има антиканцерогено дејство. Семенке су богате и мастима, танином, пектином, шећерима, јабучном киселином, емулзином и протидом.

Због свега тога дуња је изузетно лековито воће. Лековити су и плодови и листови и семе, а посебно сок и сируп. Захваљујући танину и слузи повољно делује на рад црева и спречава инфективне болести.
Дуњин сок укуван са истом количином шећера, лечи кашаљ, астму и акутну дијареју. Печена или кувана дуња препоручује се код упале желудачне и цревне слузокоже, али и за лечење анемије.
Чај од цветова дуње помаже смиривању кашља, а чај од семенки делује смирујуће, отклања несаницу, као и непријатан задах.
Не конзумирају се сирове, али могу да се кувају или пеку, па најчешће служе за припрему компота, желеа, мармелада и воћних кашица. Добро се слажу са печеним месом, пилетином, пачјим месом, јунетином и месом дивљачи. Французи вековима праве сир од дуња који се припрема тако што се два килограма дуња кува са кором док потпуно не омекша.
Када се охладе, исеку се на комадиће и пропасирају. Добијена маса се измери, да би се додала права количина шећера (на килограм и по пиреа дуња додаје се килограм шећера). Све се поново кува на лаганој ватри 45 минута, уз непрестано мешање. Одмах по кувању сир од дуња сипа се у одговарајућу тепсију, плитку стаклену посуду или у посудице. Када се охлади, посластицу треба исећи на коцке, уваљати у прах шећер, и ставити на тамно и суво место да стоји. Овај сир снажан је извор енергије, а може се узимати и као лек за побољшање варења. Није препоручљив једино дијабетичарима и гојазним особама.
ЧАЈ ОД ПЛОДА
Да бисте припремили чај од плода дуње, воћку добро оперите, очистите и пресеците на четири дела. Одстраните семенке и тврди део око њих, а меснати део исеците на листиће и одмах их ставите у литар воде, да не би промениле боју.
Лагано кувајте од 15 до 20 минута, а затим оставите да се охлади. Процедите га и пијте у гутљајима током целог дана. Овај чај благотворно делује на дисајне тегобе, смирује кашаљ, промуклост и ублажава симптоме бронхитиса.
ЗА БОРЕ И ИСПУЦАЛЕ УСНЕ
За лице без бора и лепо неговане усне народна медицина препоручује семенке дуње. Препарат се прави тако што се једна кашичица семенки ситно исецка, а затим истуца у авану и прелије са две кашичице прокључале воде.
Добро промешана смеса остави се да одстоји десет минута и њоме се мажу испуцале усне и места на лицу са израженим борама. Да би се постигао најбољи ефекат, терапија мора да буде редовна и дуготрајна.
Против бора може да се припреми и дуњин лосион. За овај препарат потребно је 200 гр кора дуње које се држе две недеље у три децилитра јаче ракије, по могућству комовице. После тога ракија се процеди, сипа у три бочице и херметички затвори. Припремљеним лосионом делови лица са борама мажу се два пута дневно.
О. Јоксовић, Новости