Да ли органска храна представља здравију опцију? Ново истраживање показује да то не мора увек да буде тачно.
Шта чини неку намирницу органском - варира од земље до земље, јер свака земља има различите стандарде и критеријуме у вези са храном. Органска храна најчешће се гаји и производи без употребе хемијских пестицида, тј. ђубрива, без антибиотика или хормона који се користе за повећање приноса.
Људи купују органску храну из различитих разлога, а истраживања су показала да је због начина на који се гаји, органска храна здравија.
Међутим, да ли постоји неки доказ да је то истина? Како би то сазнали, истраживачи су прегледали 17 различитих студија о предностима органске хране, као и 223 истраживања која су се бавила количином хранљивих материја, хемикалија и потенцијално штетних супстанци у узорцима органске хране.
Детаљи истраживања
Три истраживања су покушала да открију да ли су особе које једу органску храну склоније алергијским болестима, као што су екцем или осетљивост коже. Није било приметно да су такви људи склони алергијама. Такође, није било разлике у томе колико су људи имали симптома тзв. кампилобактеријских инфекција, тј. бактерија које могу да изазову тровање храном.
Постоје индикације да ако једете органско месо у зимском периоду, можете да повећате ризик од кампилобактеријских инфекција, али то је пронађено у малој студији од 70 особа.
Четрнаест истраживања бавило се прегледом узорака крви, млека из дојке и сперматозоида особа које су јеле органску храну. У поређењу са особама које су јеле конвенционалу храну, није било разлике у хранљивим састојцима које садрже органске намирнице, као и у квалитету сперматозоида, знакова који указују на имунитет против неке болести или на масти у мајчином млеку.
Истраживачи су такође прегледали храниљиви садржај различитих намирница. Органска храна не садржи више витамина од конвенционалних намирница. Такође, није било разлике у износу хранљивих материја које органска храна обично садржи, мада је за њу утврђено да саржи више фосфора и фенола. Сматра се да ове разлике нису довољно велике да направе значајну здравствену разлику.
Органска храна има 30% мање шанси да садржи пестициде у односу на конвенционалне намирнице, али није било разлике између органске и конвенционалне хране контаминиране бактеријом ешерихија коли или гљивичним токсинима.
Колико је истраживање поуздано?
Ревизије истраживања често представљају поуздан начин да се утврде предности индивидуалног избора. Међутим, прегледана истраживања доста се разликују по величини, дужини трајања и по томе како су осмишљена, што може отежати њихово упоређивање. Истраживачи такође наглашавају да је могуће да неке од студија нису објавиле потпуне резултате, а то их такође може чинити мање поузданим.
Шта то значи за нас?
Ово истрживање указује на то да упркос популарном веровању, органска храна не мора бити и здравија храна. Свако може имати своје разлоге за избор органских намирница, али изгледа да не постоје значајне здравствене предности. Наравно, важно је и ко је вршио и ко је финансирао истраживања па се, свесно или несвесно, неке предности или недостаци једне или друге врсте хране преувеличавају или занемарују.
Треба напоменути да велика количина хране, нарочито у неразвијеним земљама, дође на трпезу илегално, без довољно надзора и контроле, а онда и о утицају те хране на наше здравље немамо праве информације.
Изгледа да се занемарује то што поједини произвођачи хране користе превише јаких пестицида и инсектицида, а то сигурно није безопасно.
Драган Цветковић, Крстарица
Ауторска права Радио Оаза 2026