Ивко Шарац је један од бораца који је преживио. "Знали смо да из Сребренице заробљени Срби не излазе живи и одлучили смо се на пробој - па или живот или слобода. Разбили смо обруч и пред мрак се извукли и заробили муслимански ПАМ, јер им је посада побегла. Ту вече ноћили смо у шумарку, а ујутро у четири сата кренули смо и стигли на територију села Гуњаци које је било под контролом Војске Републике Српске", прича Ивко.
Неки мештани су успели да се сакрију у оближње шумарке и да се, после вишедневног скривања, извуку из обруча. Више од половине убијених били су цивили међу којима и седам жена. Свих 120 кућа и бројни помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина.
Гојко Николић је после 11 дана скривања успео да дође у Милиће.
Драгутин Шарац (1930) са још тројицом мештана преживио је сакривен три дана у шикари и под окриљем ноћи успели су да се извуку према Милићима.
Тог дана страдали су му брат Милан и синовац Душан, а други брат Веселин је заробљен. После страшних тортура и мучења у сребреничком логору размењен је, али је од последица мучења умро после рата.
"Причао ми је да га је лично тукао Насер Орић јер га је познавао, с обзиром да му је ишао са сином у школу", каже Драгутин. Тврди, да су у нападу учествовале комшије муслимани из суседних села, који су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа - да их кољу.
Драгиња Томић остала је тог дана без мужа Михајла кога су спалили. Нађено је свега неколико његових костију, које су и сахранили. Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, каже да му је на данашњи дан пре 20 година убијена мајка Ружа која је имала 65 година, а стриц Михајло је касније нађен без главе.
"Заклан ми је и стриц Драго Митровић који је преживио усташко клање у Другом светском рату и живео без моћи говора са траумама све до грађанског рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних који су га клали 1941. године", прича Митровић. Они који су то преживели, сведоче да му је кољач рекао: "Преживео си 41. а сада сигурно нећеш" и одсекао му главу. То значи да га је убица лично познавао.
Гини Јовановић убијени су отац Војин и стриц Светозар.
"Отац је био цивил. Имао је 69 година и убијен је на кућном прагу. Подлегао је мучењу. Стрица смо касније пронашли исеченог на комаде. Живе су их мучили и за то још нико није одговарао", каже Гина. Она сматра да Тужилаштво и Суд БиХ намерно не процесуирају починиоце злочина над Србима чекајући да прође време, па да због недостатка сведока злочинци остану некажњени.
Ни после 20 година нису пронађени посмртни остаци Миломира Петровића и Милоша Маринковића, као ни већина одсечених глава.
Секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић наглашава да је пре 20 година у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, ни правосуђе БиХ, никога нису процесуирали због тог злочина. "Жалосно је да за злочин над Србима у Подравању, као и за бројне друге почињене над српским цивилима у и око Сребренице нико од Бошњака није одговарао, док су за страдање бошњачких војника Срби кажњени са више од 1.000 година затвора, што показује да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно оптужујући само Србе" - навео је он.
Од 120 запаљених кућа у Подравању - 80 још није обновљено. Село још нема воду, а неколико старачких домаћинстава још живи у шупама и подрумима својих порушених кућа, јер нису добили донацију за обнову. Истовремено, обновљено је више стотина бошњачких кућа у које се њихови власници никада не намеравају да  врате, наводе Срби.
Срна